Otkako je korporacija „Dizni“ pretvorila izdavača stripova „Marvel“ u rudnik zlata koji joj svake godine donosi milijarde dolara, sve druge producentske kuće u svetu su, sa manje ili više uspeha, potrčale da se, kako god znaju, i same „ogrebu“ o ovaj uspeh, i pronađu neku svoju „zlatnu koku“ koja bi im na sličan način „štampala pare“ kao što je to slučaj sa proslavljenom „Diznijevom“ franšizom.

Isto tako, u mejn-strim medijima nema ni „Briselskog sporazuma“, niti ozbiljne debate o njemu, iako se već dve godine čitava državna politika vrti oko ovog dokumenta kojim se aktuelna vlast obavezala na povlačenje srpskih državnih struktura sa severa KiM i obezbedila sebi podršku relevantnih (zapadnih) centara moći.   

Danas se, nazalost, ne vidi kraj ovog rata koji predstavlja nesreću za obe strane i u kome se međusobno istrebljuju dva veoma bliska, hrišćanska i većim delom pravoslavna slovenska naroda čiji su sukob inicirale zapadne zemlje u sopstvenom intresu i u kome delom i same direktno učestvuju na strani kijevskog režima koji su na ,,Majdanu'' dovele na vlast.

Jedan prijatelj mi je nedavno poslao skraćenu verziju obraćanja Si Đinpinga članovima Centralnog komiteta Komunističke partije Kine iz januara 2013.

SB i MMF su ‘deca’ rezultata Drugog svetskog rata i proizvod američke ekonomske dominacije. Ona je bila prvo blokovska, pa od 1991. Globalna, a sada postaje fragmentarna i ima višestruke izazivače koji nisu deo jedinstvenog političkog pokreta.

Posle neuspelog političkog debija Proglasa, ostaje poslednji čas da opozicione stranke prevaziđu sebe i da na osnovu svog organizacionog potencijala, obogaćenog mladim snagama, konačno stanu na prag jedinstvenog istorijskog trenutka

Prvih dana aprila, na srpskoj političkoj sceni je u prvi plan izbilo pitanje referenduma o odbacivanju "francusko-nemačkog plana", kako su ovu zanimljivu i kontraverznu inicijativu naslovili njeni kreatori iz Narodne stranke. Podršku predlogu je do sada dalo nekoliko uglednih javnih ličnosti, poput našeg velikog glumca Petra Božovića i profesora Mila Lompara.

Kusturičine filmove, i ovaj najnoviji među njima, treba stoga razumeti u kontekstu onoga što je reditelj uradio u Andrićgradu. Iako je njegov posao stvaranje iluzija (iluzija da ljudi lete, ili da je u centru Višegrada oduvek postojalo staro gradsko jezgro), njegov konačni cilj je stvaranje nečeg trajnog, vrednog i istinitog. Taj filozofski, tragalački potencijal provejava kroz ovaj film, i daje mu dodatnu dubinu.