Pa, zašto ga onda prodajemo? Zato što to odavno traži MMF i priželjkuju neke moćne zemlje na čelu sa Nemačkom (nije tajna da je „Dojče telekom“ najzainteresovaniji kupac). A i zato što nesposobna vlast ne zna kako bez novca od te prodaje da sastavi i politički preživi sledeću i narednu godinu. 

Sve je počelo na veliki srpski praznik Đurđevdan. Od tada beležimo sledeći redosled srpskih stradanja u zoni odgovornosti 8. operativne grupe, a od 1. januara 1995. pod novim nazivom, 28. divizije Armije BiH.

Naša javna scena postala je svojevrsna „parapsihopolitikopatologija“, otvoreno prvenstvo u grđenju neistomišljenika, turnir bez pravde i pravila, u kome više ne postoje „crvene linije“ obzira i pristojnosti

Poslednje izjave Aleksandra Vučića na konferenciji za štampu povodom krize oko registarskih tablica pokazuju domete jedne katastrofalne nacionalne i državne politike na KiM, koju on vodi proteklih deset godina

Koliko god potreba naših sugrađana da učestvuju u ovoj najnovijoj modi bila smešna, iskarikirana i u suštini besmislena, Beograd i drugi gradovi Srbije daleko su od pomame koja je u vezi sa ovom igrom zahvatila metropole sveta.

Ako uspe da se održi u sedlu i ako izvuče adekvatne pouke, ukoliko stabilizuje finansijsku situaciju i bude u stanju da reorganizuje svoje političke i ekonomske resurse, a što uključuje i realno sagledavanje propusta u sopstvenoj strategiji, taktici, administraciji i okruženju, Putin i Rusija imaju još uvek dobre šanse.

Političari, profesori, lekari, novinari, pravnici, korisnici državne kase, svi moraju da se usklade sa datom ideologijom, ili će biti prokaženi. Ne moraju u to da veruju, ali moraju tako da govore. Ovo je primena sirove moći koja se dešava pred našim očima

Referendumsko izjašnjavanje građana Srbije višestruko je značajno. Ono će pokazati (više nego sociološka istraživanja ili popis) u kojoj meri srpsko društvo i dalje prepoznaje (toliko potreban) odnos između pukog preživljavanja i istorijskog življenja jedne nacije i jednog društva

Snajder u oba svoja filma ovaj motiv zahvata besprekorno, i slika političke institucije američkog društva kao opsednute moću, beskrajno paranoične, i večito spremne da na svaku nepoznanicu i neizvesnost reaguju agresivno.

A gde smo tu mi? Uglavnom nigde, gde nam je i mesto. Aktuelno laviranje i kolebanje vlasti oko Južnog toka, kao i priznanje „teritorijalnog integriteta Ukrajine, sa Krimom“, uz istovremeno paradiranje sa i pred Putinom, to najbolje pokazuju.