Поступци безбедносне провере биће осмишљени тако да се утврди да ли појединац, узимајући у обзир његову лојалност и поузданост, може имати приступ поверљивој информацији.

Нико никада од Цркве није захтевао да тај и такав идентитет препозна и потврди, а још мање да од греха направи врлину и да грех исповеди као врлину. А, управо то се покушава, дакле, да нови хомосексулани идентитет буде препознат, и да се од греха направи врлина. Посебно збуњује што је питање изоловало само хомосексуални нагон, а све остале изоставља, бар за сада.

Режим А. Вучића очигледно оваквим  поступањем јасно  показује да оваквим недостојним поступком уздржавања од гласања може куповати још мало времена за себе и своју клептократију дајући овом приликом свој бедни и срамни уступак САД и ЕУ 

 Баш као што филм убедљиво игнорише и одбацује све аутошовинистичке матрице које начисто прогањају нашу кинематографију последњих деценија, исто тако се не упушта ни у непотребно и празно „србовање“. 

Oвакви катастрофални губици се се покушавају оправдати у јавности тврдњама о обећаним средствима из ИПА фондова и укидањем царина од стране ЕУ у трговини са Србијом. Међутим, нецаринске баријере су управо својствене ЕУ као вид новог протекционизма у трговини.

Можда наши скупштинари заиста треба да науче да буду рационалнији и бржи. Ипак, необично је да су они проглашени јединим кривцима за споро усвајање „европских закона”.

Треба уклонити десничарске миротворце, да би хуманисти рискирали рат за либералне вредности. Таква културно-идентитетска политика такозваних хуманистичких партија надраста у димензијама и опасностима сав културно-идентитетски маниризам савремене деснице.

Шта није схватио Доналд Трамп? Владање у виртуелном свету је тек илузија, лажна представа о моћи, дизајнирана холограмска маштарија која ће се, гле апсурда, за извесно време обити о главу новим господарима, окупљеним око Џоа Бајдена

За све три групе економиста је карактеристично да потпуно игноришу стварност, емпирију и економску историју. Овде је реч само о различитим појавним облицима истог феномена – о недопустивом интелектуалном ескапизму у баналност, сервилност или јалову теорију.

Два министра из исте странке, а толико разлика. Не само у приступу, већ и у укупној политици. Човек се мора запитати да ли је то случајно? И да ли су у праву они који Демократску странку виде као конфедерацију различитих регионалних и интересних фракција?