Да је блокада „Јужног тока“ директно везана за Вашингтон постало је јасно када су Бугарска и Хрватска безмало одустале од овог пројекта након неколико „пријатељских посета“ групе америчких сенатора. 

Сви чланови ове Владе мораће од данас да буду још одговорнији свом раду, скромнији у свом држању, вреднији у циљу постизања резултата, са још више слуха за потребе грађана због којих се налазе ту где јесу.

Веома различити одговори Кине и САД на рат у Украјини указују на разлике у размишљањима Пекинга и Вашингтона. Кинеску перспективу деле многе земље, посебно на „Глобалном југу“, које не верују у тврдње Запада да подржава поредак заснован на правилима и које сматрају да Бела кућа селективно примењујесвоје норме (напад на Ирак 2003. је добар пример)

Др Кон оповргава Кризни штаб и Институт „Батут“ који тврде да су у целој Србији до 1. јуна од ковида 19 преминуле 244 особе, дакле отприлике колико је он жртава избројао само у Београду. 

Економија Србије више не личи ни на „једну краву коју музе цело село“, већ пре на леш краве на коме се црви отимају за последње залогаје цркотине.

The European Parlament, urges the Serbian Government to dismantle Serbian parallel structures in Kosovo that undermine the decentralisation process and prevent the full integration of the Serbian community into the Kosovo institutions.

Да ли можда Закон регулише колико по квадратном метру стана може да живи симпатизера странака власти, а колико симпатизера опозиције је дозвољено да се гура по 1 квадратном метру стамбене површине?! 

Најзанимљивија досадашња последица рата је колапс Немачке. Захваљујући хегемоној позицију у ЕУ она се се уздигла у економску велесилу, а потом се, само за неколико недеља показало колико је она политички немоћна.

Проблем је у томе што изгледа само он успева да препозна и пронађе успехе његовог министарства, а већ је одавно узалудан посао озбиљно коментарисати негове небулозне изјаве.

Са великим закашњењем, али и са утолико већим конвертитским жаром, Вучић је усвојио неолибералне мантре из деведесетих и почетка двехиљадитих („држава је лош власник“, “приватизација је решење“) и сада их „штреберски“ спроводи, механички, дословно и без запитаности.