Из „турског доба“ редитељ нас води епохом новије историје, слободноуметнички бирајући сцене и теме. Тако, публика ужива у оперском гласу аустроугарског официра или сазнаје о атмосфери у „маџарицином“ локалном хотелу, уједно куплерај-крчми предратној и поратној.

The European Parlament, urges the Serbian Government to dismantle Serbian parallel structures in Kosovo that undermine the decentralisation process and prevent the full integration of the Serbian community into the Kosovo institutions.

Организовање подршке Србима на Косову и Метохији широм Србије и у њиховој борби за опстанак и тражење формулисања проактивне и доследне државне косовске политике били би једини прави одговор на вапај Срба јер би тако показали пре свега себи а затим и међународној заједници да Косово и Метохија нису изгубљени и да то није готова ствар, већ да је оно било и остало најважније политичко и животно питање у Србији.

Такви су наши другосрбијанци. Такви су им били и преци и идеолошки претходници. До 1948. су обожавали Стаљина. Онда Тита. Онда Стамболића. Онда Милошевића, док их није шутнуо онско снажно, да заболи. Онда Америку, са Кочом и Латинком у фусноти. Онда, рекох вам већ шта следи. Ускоро

Редитељев прослављени осећај за правду је и даље ту, он исијава из позадине приче и излази у први план на неколико важних места. Један је свакако инсистирање Џона „Џелата“ Рута, ловца на уцене, да уцењене криминалце никада не убија, него да их увек води судији на вешање.

Јер јавна је тајна да је председик Николић – што добровољно, а што захваљујући акцијама свог „политичког сина“ – испустио из руку практично све полуге моћи и политичког утицаја. И скоро никога више није брига за то шта он каже, ради или мисли.

Израелско ракетирање Дамаска у коме је убијен високопозиционирани ирански генерал, последица је серије безбедносних проблема са којима се Израел сусреће од почетка рата

У историји људској није било времена тако великог и тако судбоносног као што је наше време. Судбоносно је наше време по живот свих држава, свих племена и свих народа и свих генерација људских, које сада живе и које ће после нас доћи.

Овај тренд раста спољнотрговинског дефицита показују да Црна Гора није упела да се ''пробије'' на тржиште ЕУ са својим производима и поред закључивања ССП-а . На такав закључак наводи и чињеница да је највећи спољнотрговински партнер Црне Горе и даље држава која није чланица ЕУ (Србија).