Ово поновно откривање класичне трагедије преко „Игре престола“ баца додатно светло на све феномене које смо до сада поменули и осветлили. Оно што Мартинове јунаке чини нарочитим јесте управо њихова баченост у незаустављиви жрвањ узрочно-последичних веза историје, тако лепо и надахнуто илустрован у уводној шпици серије.

During the time of war, the KLA reportedly implemented a policy under which all persons suspected of having the merest knowledge about the acts of Serb authorities should be subjected to "interrogation".

Конфликт у Украјини постао је рат исцрпљивања који карактеришу војске укопане у ровове, напади у људским таласима, артиљеријски баражи и значајан број жртава на обе стране. У таквој врсти конфликта побеђује онај који своје економске потенцијале, укључујући и војну индустрију, може у већој мери да претвори у предност на војном терену.

Војвођанин не чини, заједнички са свим другим Војвођанима, народ (нацију). Бити Војвођанин другачије је опредељење и припадност - макар што је поносно као војвода - али националност није

Медији нису јавили да ли је одлука о “брисању” Дучића из списка београдских улица донета једногласно, или је можда било и одборника који су захтевали од Комисије да објасни сврху њеног предлога. 

Само то да када „мека моћ“ одради добро посао онда дивизије, жртве, патња и погибељи можда нису ни потребни. С тим да ће Руси и Срби, као и обично, ту мудрост научити на тежи начин – и на сопственој кожи.

Дефрагментација светске трговине последица је неколико вишегодишњих трендова. Прво је дошло пада, а потом драстичног успоравања размене на глобалном нивоу што је повезано са последицама Велике рецесије 2008-09, снажан ударац глобализацији био је трговински рат Вашингтона против Пекинга од средине 2018, да би од почетка 2020. пандемија Ковид-19 изазвала драматичне прекиде производње и ланаца снабдевања широм света, што се практично поновило од фебруара 2022, са ратом у Украјини и западним ембаргом Русији. Да ли сведочимо деглобализацији или глобализација стагнира?

Не знам шта бих осећао према Александру Вучићу да сам Србин и да живим у Србији. Најважније достигнуће Александра Вучића за мене је у томе што је током његове владавине русофилство у Србији постало мејнстрим.

Oчигледно да је Басара успео да за себе осигура посебну позицију која му сада омогућује да се не придржава ни елементарних начела објективности, веродостојности и пристојности, јер он је сада постао миљеник и гласоговорник тзв. грађанских и антинационалистичких политичких кругова.

Слабости се, међутим, и даље некако највише виде у медијима. На овом месту је већ више пута помињано необично схватање новинарства. Оно је нарочито изражено у делу наших «еврореформских» гласила. За неке од њих бити новинар значи бити ангажован у корист одређене политичке опције, па макар и на рачун елементарног професионализма.