Zukorlićev manevar sa „internacionalizacijom” za sada nije naišao na naročiti odjek. Čak ni druga Srbija nije reagovala, iako je jedan od njenih aksioma taj da će „srpski nacionalizam”, nakon gubitka Kosova, za novu metu uzeti Sandžak.

Rast geopolitičkih i ekonomskih tenzija, posebno između dva najvažnija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Donald Tramp favorit na predstojećim američkim izborima, ukazuju da je pred nama još jedna burna godina – i to ne samo za globalnu ekonomiju

 Optužnica protiv grupe Veljka Belivuka koju je tužilaštvo podiglo pre nedelju dana u detalj objašnjava na koji način je ovaj klan sprovodio ubistva, ali ne otkriva ništa o političkoj i policijskoj podršci koju je godinama ova kriminalna grupa uživala i zahvaljujući kojoj je postala jedna od najmoćnijih u Beogradu

Pa, zašto ga onda prodajemo? Zato što to odavno traži MMF i priželjkuju neke moćne zemlje na čelu sa Nemačkom (nije tajna da je „Dojče telekom“ najzainteresovaniji kupac). A i zato što nesposobna vlast ne zna kako bez novca od te prodaje da sastavi i politički preživi sledeću i narednu godinu. 

Republika Hrvatska otkup (privatizaciju) stanova nije uredila na jedinstven način.

 Ubuduće, glavna orijentacija Srbije biće prema Francuskoj, u svim segmentima. Za razliku od Nemačke, Pariz ne insistira previše da Srbija Rusiji uvede sankcije, još manje je sklon da Srbiju krivi za sve što se događa na relaciji Beograd-Priština

Zar neko u Pentagonu, Berlinu, Briselu, Londonu iskreno misli da će Srbi koji su na Kosovu ratovali od 1389. do 1999. predati obraz i srce svoje državnosti i svog postojanja jer im prete povlačenjem investicija?

 Baš kao što film ubedljivo ignoriše i odbacuje sve autošovinističke matrice koje načisto proganjaju našu kinematografiju poslednjih decenija, isto tako se ne upušta ni u nepotrebno i prazno „srbovanje“. 

Ako uspe da se održi u sedlu i ako izvuče adekvatne pouke, ukoliko stabilizuje finansijsku situaciju i bude u stanju da reorganizuje svoje političke i ekonomske resurse, a što uključuje i realno sagledavanje propusta u sopstvenoj strategiji, taktici, administraciji i okruženju, Putin i Rusija imaju još uvek dobre šanse.

Dva ministra iz iste stranke, a toliko razlika. Ne samo u pristupu, već i u ukupnoj politici. Čovek se mora zapitati da li je to slučajno? I da li su u pravu oni koji Demokratsku stranku vide kao konfederaciju različitih regionalnih i interesnih frakcija?