Амерички избори и рат у Украјини - промена или наставак досадашње политике

Са руско - украјинског ратишта последњих дана стижу вести које не слуте на добро и не нагоштавају окончање сукоба који далеко ревазилази оквире сучељавања двеју великих и значајних дрзава. |Жестоке борбе и даље се воде се на линији раздвајања, а у дубокој позадини крстареће ракете и дронови са обе стране наносе ударе по енергетским и дугим витално знчајним објектима противника. Не рачунајући понеку залуталу, или намерно лансирану рекету или дрон на цивилне објекте који немају никакав стратешки знаћај. Према последњим извештајима, руске трупе настављају напредовање на територији Украјине и потискују противника у Курској области.

Војни експерти кажу да је то била једна од најмасовнијих и најуспешнијих акција руских снага од самог почетка рата. Овај догађај изазвао је незадовољство у политичким круговима у Вашингтону. Поједини аналитичари сматрају да је то резултат ,,неадекватне политике Зеленског'' и да би се могло поставити питање његове смене

Нимало охрабрујуће нису ни изјаве које се могу чути на обема странама као и од одговорних личности у западним земљама које од самог почетка политички, финансијски и војно подржавају власт у Киеву и без чије би помоћи и подршке Специјална војна операција одавно била завршена.

Последњих дана извршен је један од најжешћих руских напада јуришним дроновима на циљеве у Кијеву и неким другим центрима. Украјински извори додуше тврде да у сви дронови оборени а неки њихови делови пали су у близини украјинске Врховне раде (парамента). Извршен је и масовни напад на војни институт у Полтави, где се наводно обучавају украјнски специјалисти за радарско и електронско ратовање и где је стациониран већи број страних плаћеника, највеећим делом из Француске. Погинуло је неколико десетина људи а више од стотину је рањено. Војни експерти кажу да је то била једна од најмасовнијих и најуспешнијих акција руских снага од самог почетка рата. Овај догађај изазвао је незадовољство у политичким круговима у Вашингтону. Поједини аналитичари сматрају да је то резултат ,,неадекватне политике Зеленског'' и да би се могло поставити питање његове смене.

На Западу се испољава незадовољство и око неких других потеза који Кијев повлачи у последње време. Наиме, пре пар дана смењено је неколико украјинских министара, међу којима и шеф дипломатије Дмитрриј Кулеба, који је до скора важио за једну од централних личности у украјинској влади. Председник Зеленски настојао је да се око свега тога не дигне велика бука а оставке министара образложио је потребом да се у руководству земље ,,унесе свежа крв''

На Западу се испољава незадовољство и око неких других потеза који Кијев повлачи у последње време. Наиме, пре пар дана смењено је неколико украјинских министара, међу којима и шеф дипломатије Дмитрриј Кулеба, који је до скора важио за једну од централних личности у украјинској влади. Председник Зеленски настојао је да се око свега тога не дигне велика бука а оставке министара образложио је потребом да се у руководству земље ,,унесе свежа крв''. На западу се, међутим, сматра да је то последица неуспеха оружаних снага на бојном пољу. Постоје мишљења да је све то није могло бити урађено без сагласност Вашингтона а мозда и на његову иницијативу. Да томе додамо констатацију да је нови министар иностраних послова, Андреј Сибига, већ првих дана службовања на том положају завапио западним савезницима: ,,Дајте нам оружја''.

На руске нападе ракетама и дроновима на циљеве у Украјини, Кијев је истом мером узвратио нападима на циљеве унутар руске територије. Између осталог, погођено је складиште муниције у Вороњешкој области. Погођени су и неки други циљеви којом приликом је било и цивилних зртава. Америчка мрежа ЦНН пренела је информацију да последњих дана украјински ,,дронови змајеви'' најновије производње избацују растопљени метал што изазива застрашујуће последице. То и нове изјаве званичника у Вашингтону да ће наставити да пружају војну помоћи Украјини, навели су порт паролку Министарства иностраних послова Русије Марију Захарову да жестоко оптужи Васингтон уз чију се помоћ Кијев наоружава борбеним седствима најновије технологије. ,,Запад је чудовиште које прождире на свом путу све док га неко не заустави. Ми радимо на томе'' изјавила је Захарова

За Украјину, подршка и војна помоћ земаља НАТО пакта, а пре свега Сједињених Америчких Држава у наоружању, опреми и обучавању бораца је од животног значаја. Кијев већ дузе времена тражи од западних савезника испоруку и дозволу за упоребу ракета дугог домета којима би напао циљеве дубко унутар територије Русије. Такав захтев који је председник Украјине Володимир Зеленску упутио ових дана на заседању Контакт групе за одбрану у једној војној бази САД на територији Немачке, није наишао на сагласност. Вашингтон, као главни савезник Кијева, изгледа да није спреман да у скорије време мења одлуку о ограничењу коришћења свог оружја великог домета. А недавно, заменица прес секретара Пентагона, Сабрина Синг, изјавила је да коришћење ракета великог домета не би имало већу стратешку важност нити би достигло аеродроме у дубини руске територије.

Заменик секретара Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев био је још оштрији и категоричнији. Он је рекао да је Русији потребан санитарни кордон према Украјини како би се заштитила од гранатирања. Његова ширина зависиће од врсте наоружања које ће бити испоруцено Кијеву. Можда ће то бити и територија Пољске- рекао је Медведев

Руска страна пак сматра да би испорука и коришћење ракета дугог домета представљало сметњу регулисању конфликта. То би значило директно увлачење НАТО пакта у конфликт и представљало ,,игру ватром''. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио је да свака пошиљка која садржи оружје за Украјину, представља за руску страну легитимне циљеве.

Заменик секретара Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев био је још оштрији и категоричнији. Он је рекао да је Русији потребан санитарни кордон према Украјини како би се заштитила од гранатирања. Његова ширина зависиће од врсте наоружања које ће бити испоруцено Кијеву. Можда ће то бити и територија Пољске- рекао је Медведев.

Пажњу посматрача изазвала је изјава ових дана доскорашњег независног председничког кандидата Роберта Кенедија Млађег да су Сједињене Америчке Државе биле покретач сукоба у Украјини и да је управо Вашингтон срушио демократски изабрану украјинску владу и започео процес увођења НАТО-а у ту земљу. Истакао је да САД није требало да покушају да ,,угурју'' НАТО у Украјину и нагласио да су сви руски лидери од 1992. године упозоравали да је то за Москву црвена лнија. Након државног удара 2014. украјинска влада је постала агресор и убила хиљаде етничких Руса и да је руско руководство суочено са таквим злочином, морало да реагује. Да ли бисмо ми толерисали да се тако нешто дешава у Канади или Мексику, упитао је Кенеди и додао да би у ом случају САД моментално реаговале ,,без икакве оцене да су агресори''. Овакви ставови и мишљења су у западној јавности, а поговоту у САД, крајње ретки или их уопште нема, а најшира јавност је затрована тврдњама о агресивним намерама Москве и претњама по безбедност европских држава, што је ординарна глупост, кажу независни извори.

Мало је вероватно, иако се не може сасвим искључити, да ће се у вези са ратом у Украјини нешто битније променити до председницких избора у Америци 5. новембра. А после њих, да ли следи нека већа промена у политици САД од чијег става у највећој мери зависи понашање власти у Кијеву а самим тим и исход садашњих ратних дејстава. И шта се може очекивати од победе једног или другог председнчког кандидата. То је тема којом се ових дана баве поједини руски медији и политички кругови, уз категоричку тврдњу да се Москва не меша у америчке изборе и да о томе ко ће наредне четири године седети у Белом дому одлучује искључиво амерички народ.

Врло је вероватно, пише ,,Независимаја газета'' да би у случају њене победе, Трамп и његове присталице тврдили да су избори покрадени и организовали протесте и нереде, много озбиљније него јануара 2021 годне.

За Доналда Трампа је мање- више све јасно, иако је последњих дана давао различите, понекад и контрадикторне изјаве. Он је већ био председник, познато је какву је политику водио према Русији којој је завео до тада највеће санкције. Садашње његове изјаве о том да би рат у Украјини зауставио за један дан, не износећи детаље како би то постигао, да би спречио избијање нуклеарног рата, да би успоставио дијалог са председником Путином и укинуо или ,,ређе примењивао санкције'', више су намењене домаћој јавности током предизборне кампање. Изгледа да изјаве Трампа- да ће Камала изазвати трећи светски рат, да је радикални марксиста, да у свом говору на централној конвенцији партије није поменула ни Русију, ни Кину, ни Украјину, да би Америка са њом на челу доживела катастрофу, немају већег ођека код бирача.

Са Камалом Харис, ствари стоје другачије и она је знатно већа непознаница. Позивајући се на најновија истраживања, поједини московски медији оцењују да је у овом тренутку она фаворит и с тим у вези постављају питање шта би њена победа значила за Русију.

Врло је вероватно, пише ,,Независимаја газета'' да би у случају њене победе, Трамп и његове присталице тврдили да су избори покрадени и организовали протесте и нереде, много озбиљније него јануара 2021 годне. Лист сматра да би такав оштар раскол у америчком друштву ишао у прилог Москви. Што више САД утону у унутрашње проблеме и нереде, то ће у Белом дому остати мање снаге и ресурса за сучељавање са Русијом.

И више од тога. Госпођа Харис испољава доста млитав итерес за Украјину. Она никада није била у тој земљи за разлику од Бајдена и чланова његовог кабинета и многих конгресмена. Осим тога, односи између ње и Володимира Зеленског су прилично хладни, иако су се сусретали шест пута.

У Москви се сматра да госпођа Харис нема никакав план за решење конфлика у Украјини. То значи да ће она по инерцији наставити спољнополитички курс Бајдена у вези са Украјином, односно да ће покушати да принуди Кремљ на мир настављајући да пружа војну помоћ Кијеву и санкцијама према Русији.

У Москви се сматра да госпођа Харис нема никакав план за решење конфлика у Украјини. То значи да ће она по инерцији наставити спољнополитички курс Бајдена у вези са Украјином, односно да ће покушати да принуди Кремљ на мир настављајући да пружа војну помоћ Кијеву и санкцијама према Русији

Московски дневник наводи мишљење политиколога да ће она, као што је и обећала, издвајати огромна средатва на унапређење социјалног програма. И ако се буде нашла пред избором- повећање расхода за социјалу или одбрану, њој ће приоритет вероватно бити ово прво. Остаће, дакле, мање новца за подршку Украјини. А можда, њој ће Украјину бити последња брига, констатује московски дневник.

Ипак, најреалнију претпоставку о будућности руско-америчких односа у случају да победи зкамала Харис, дао је заменик секретара Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев. Он је рекао да се од госпође Харис никаква изненађења не очекују. По његовом мисљењу, Камала Харис је неискусна и руководиће земљом онако како јој други буду савеовали.

У политичким круговима и јавности у многим земљама, као сензација примљена је изјава руског председника Владимира Путина да он подржава Камалу Харис. Док се још није знало да ће Бајден одустати од председничке кандидатуре, Путин је рекао да су његове симпатије на страни Бајдена јер је за разлику о Трампа, искуснији и предвидљив. А што се тиче подршке госпођи Харис, као прво, рекао је Путин, Бајден је препоручио свим својим симпатизерима да да подрже Камалу Харис. Ето, и ми ћемо тако да урадимо, подржаћемо Харисову. Као друго, она се тако изражајно и заразно смеје, што сведочи да је код ње ,,све добро''. Трамп је завео Русији више санкција него било који амерички председник раније, а ако је код Камале Харис ,,све добро'', сто потврђује њен осмех, можда ће се она уздржати о сличних потеза- рекао је Путин.

Ова изјава изазвала је буру реаговања у политичким круговима и јавности. Огласио се и Доналд Трамп, који је најпре рекао да му је Путин оваквом изјавом учинио услугу, а затим је променио мишљење. Рекао је да је дубоко увређен изјавом Путина. ,,Подржао је Камалу, не знам због чега. То ме је дубоко увредило'', додајући да је руски председник ,,шахиста''.

У политичким круговима у свету и међу аналитицарима, изјава Путина примљена је са резервом. На питање- да ли је то искрено мишљење или шала, Путинов прес секретар Дмитриј Песков је одговорио да људи сами треба о томе да одлуче и процене. Тон којим је Путин то саопстио, људи које то интересује треба сами да протумаче његову изјаву, каже Песков. А британска агенција Ројтерс оценила је да се Путин смешкао када је говорио о подршци госпођи Харис, што може да наведе на различите закључке.

Убрзо после изјаве Путина реаговао је портпарол Беле куће за наионалну безбедност Џон Кирби. Рекао је да би руски председник требало да престане да прича о предстојећим изборима у САД и да не би требало никога да фаворизује ни на који начин. Додао је да Русија жели да на предстојећим избориа победи Трамп јер он мање подржава Украјину у рату против Русије.

Има знакова да су се и једна и друга страна умориле од сукоба који траје две и по године. Међутим, услови двеју страна за обуставу непријатељства се суштински разликују и, бар за сада, тешко је претпоставии да би неки компромис у скорије време могао бити постигнут.

Његове оптужбе и критике демантовао је портпарол руског председника Дмитриј Песков. Рекао је да ово није први пут да је Русија оптужена за мешање у америчке изборе . ,,Наравно, ми се не мешамо'', каже Песков, коментаришући истовремено ограничења САД за руске медије додајући да Американци не воле истину. ,,Наши медији једноставно преносе истину али, нажалост, Американци не воле истину која им је непријатна па одмах предузимају репресиве мере''.

Ових дана чуло се више изјава о могућности окончања руско-укрјинског рата. Володимир Зеленски изразио је жељу да се сукоб оконча већ ове јесени, а мађарски премијер Виктор Орбан каже да би обуставу ратних дејстава требало постићи пре преговора о закључењу трајног споразума. Неки медији пренели су изјаву руских званичника да би Кина, Индија и Бразил могли да поредују у разговорима Москве и Кијева. Да ли то знаци да Кремљ више не заступа став да после упада украјинских снага у Курску обаст никакви преговори не долазе у обзир?

Има знакова да су се и једна и друга страна умориле од сукоба који траје две и по године. Међутим, услови двеју страна за обуставу непријатељства се суштински разликују и, бар за сада, тешко је претпоставии да би неки компромис у скорије време могао бити постигнут. На несрећу, много ће зависити и од западних ментора који су, како то каже и угледни амерички политичар Роберт Кенеди млађи, иницирали и спровели у дело овај рат који је несрећа за обе стране и у коме се међусобно истребљују два блиска словенска и већински православна народа.