|
Политички живот
|
|
|
|
Марко Сладојевић
|
|
четвртак, 02. октобар 2025. |
|
Са мном се, што би рекао професор Ломпар, не морате сложити, али ћу се увек борити за вашу слободу да изнесете своје мишљeње. Стога позивам јавне личности уверене да је Радован Караџић који труне окован хашком пресудом заиста ратни злочинац, на сучељавање мишљења
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Никола Врзић
|
|
субота, 19. октобар 2024. |
|
Зашто хоће и да ли не сме или сме председник Србије да прихвати позив председника Русије на Самит БРИКС-а који ће у Казању бити одржан од следећег уторка до четвртка
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
недеља, 11. април 2021. |
|

Само отвореност према свим дијалектима српског језика даје нам за право да и даље претендујемо на статус озбиљне европске културе, за који су се генерације наших просветитеља, научника, и песника бориле вековима
|
|
Економска политика
|
|
|
|
"Танго сикс"
|
|
уторак, 10. април 2018. |
|
Како год, на потезу је сам предсједник Вучић који је обећао ријешити ситуацију у идућих пар дана. Како год да је ријеши, пресудно му мора бити добробит Аеродрома Ниш, његових путника и цијеле нишке регије. Јел то је неоспорно и добробит Србије у цјелини. Ако Аеродром и оде у државне руке, а што није смак свијета, може бити чак и позитивно, предсједник мора оставити гаранције слободе даљег развоја нишког аеродрома.
|
|
Документи
|
|
|
|
Документи
|
|
недеља, 27. април 2014. |
|
Експозе мандатара за састав нове владе Александра Вучића који је прочитан 27. априла 2014. у Скупштини Србије.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Горан Николић
|
|
уторак, 13. мај 2025. |
|
Будући да је у овој фази тешко замислити решење за спасавање Трамповог образа и престижа САД-а, Ендрју Мерт сматра да би било изненађење ако би Пекинг направио значајније кораке да ублажи суштински колосалну грешку коју је Трампова администрација начинила са отпочињањем царинског рата
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Слободан Орловић
|
|
субота, 25. мај 2024. |
|
Све ово заличило је на игру мачке и миша. Миш, у овом игроказу метафорички опозиција, је као добио нешто на кашикицу – „забрану изборног туризма“, а заправо је добио једно велико ништа
|
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
петак, 14. јун 2019. |
|
Што се Вучића тиче, пажљиво посматрање не само његових често конфузних и намерно противречних формулација, него још више његових гестова, мимике и реакција на излагања појединих посланика (а, пре свега, моје маленкости) ипак не оставља простора за сумњу да се дефинитивно спрема на потписивање „правно-обавезујућег споразума“
|
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
петак, 28. август 2015. |
|

Србија је велика тајна. Бахати, егоисти, нарциси ће се залетети. Учиниће хибрис. Прекорачиће границу. Превршиће меру. И неће успети!
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Душко Кузовић
|
|
уторак, 30. септембар 2025. |
|
Ко од грађана Републике Србије поступи по овом позиву на злочин против народа и државе, нека зна да ће нова власт овај закон морати да поништи, а сваки учесник на овом страшном конкурсу мора одговарати као саучесник у разарању државе
|
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Слободан Рељић
|
|
четвртак, 22. мај 2025. |
|
Како можете оправдати наставак окупације и апартхејда? Не можете – због тога је Израел кренуо у јефтину глобалну кампању да намерно помеша антиционизам са антисемитизмом. Али људи су постали мудри...
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
„Отаџбина“
|
|
понедељак, 27. мај 2024. |
|
Вучић као највећи издајник у историји српског народа предао је Косово и Метохију правећи темеље за стварање Велике Албаније. Зато за све време владавине Александра Вучића никада нисмо чули тему повратка 250 хиљада расељених Срба јер би то угрозило стварање пројекта Велике Албаније
|
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
понедељак, 30. септембар 2019. |
|

Срби су кроз историју Косово више пута губили и враћали – али се нико никада са губитком није мирио, нити га је прихватао као трајно и дефинитивно стање. А камоли да је то својим потписом признавао и печатио. И зато је Александар Вучић нервозан
|
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
понедељак, 05. октобар 2015. |
|

Шта мислите, у чијем је интересу да се број ђака по наставнику у Србији одређује према нормама Светске банке, а не према нормама ефикасног и темељног образовања?
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Слободан Самарџић
|
|
среда, 01. октобар 2025. |
|
Зар ризиковати могућу елиминацију СНС-а без припреме алтернативе која ће је заменити. За сада се не види тако идеалан партнер као што је СНС. И зато не треба пренагљивати, већ солидарно разумети одговорност која стоји пред ЕНП
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Чедомир Вишњић
|
|
петак, 18. октобар 2024. |
|
Свако ко се бави писањем о прошлости, са иоле дубљим разумијевањем људи и њихових односа, у сваком изабраном исјечку времена може осјетити, наслутити, постојање и рад актера које не биљеже службени архиви, актера који не повлаче линије догађаја и не привлаче свјетла јавности, али повијесну слику испуњавају бојом, они који од нити чине тканину и који ткају тихо и непрестано. У сретним случајевима такви су људи добри духови свог времена, обично позвани да блаже сурове нарави и прилике. Управо нас је након тешког боловања напустио један такав човјек.
Петра М. Лађевића, рођеног у Петрињи 1956. године, његови су бројни пријатељи јако вољели, дијелом зато што је ту екипу он сам формирао, дијелом зато што је било лагодно бити Перин пријатељ, он их је нештедимице величао и помагао. О томе потписник свједочи из властитог примјера. Перо је био неплаћени менаџер људима у које је вјеровао.

Као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима
Седамдесете године прошлог стољећа и све оно што су оне донијеле у нашим животима одредиле су оквир јавног ангажмана овог одличног студента филозофије и социологије на Филозофском факултету у Загребу. Пријатељ и земљак Никола Вујчић сјећа га се као бунтовника већ у петрињској гимназији. Као млад човјек схватајући озбиљно ријечи својих професора, као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима.
Петар је тих година истакнути петиционаш, неке од петиција за обрану људи који ће десетак година касније постати моћници и идеолози држава насталих на развалинама Југославије, само је потписао, некима је био аутор. Он је цијело вријеме свог јавног рада био незамјењив везни играч, повезујући људе, градове, Загреб и Београд нарочито, генерације. Повезивао је истомишљенике с циљем обране оних других, вјерујући снажно да се тако одужује и родној Банији, модернизујући њене традиције, и Филозофском факултету у Загребу, озбиљујући његове теорије. Знао је истину о институцијама, гурајући нас да је кажемо и запишемо, и ипак вјеровао у њих. Невесела истина га није могла тако разочарати да га разоружа.
Петар Лађевић је био анархиста у души, који је потписнику тихим гласом објашњавао смисао свих детаља у православној литургији; био је досљедни либерал који се поносио дружењем с Владом Мијановићем Револуцијом и волио људе из његовог круга; био је Србин с Баније који је увијек пред својима бранио Петрињу и петрињске Хрвате.
Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама
Почетком деведесетих, управо на трагу онога што је до тада радио, проналазимо га у кругу покретача и оснивача институција Срба у Хрватској, Српског демократског форума и Српског културног друштва „Просвјета“. Петар није био књижевник, он је друге усмјеравао на теме и проблеме, али његови су ријетки прилози о Адаму Прибићевићу и Ванету Ивановићу – био је то избор по сродности – значајно ширили круг спознаје за нас који смо тада живјели укљештени у политичку стварност прве половине 90-их. Другу половину те деценије он је у Лондону, ради као секретар Ванета Ивановића и значајно доприноси његовом књижевном повратку у домовину. Успијевао је као посредник наговорити породицу Ивановић да материјално помогне јужнославенске студенте у Лондону, неки од њих су данас угледни људи и интелектуалци.
Ни преласком у Београд није напустио свој позив ни улогу. Опет је био незамјењиви везни играч, дио његове мисије било је уредниковање у издавачкој кучи „Профил“, био је човјек који зна што је јавност, како се она ствара и користи. Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама.
Петар Лађевић је био наш човјек у Београду. Знам много људи који су интензивно живјели и живе хрватско-српске односе, али не знам никога ко је као он настојао разумјети све актере тих односа у прошлости и садашњости и дати им право на ријеч.
Не знам никога ко ће бити тако ожаљен од тако шароликог и бројног круга пријатеља.
(РТС) |
|
Културна политика
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
субота, 13. март 2021. |
|

У овој дирљивој причи недостаје један изузетно важан детаљ, а везан је за књижара и преданог хроничара нашег књижарства Вељу Старчевића који је свакако најзаслужнији за поновну афирмацију Геце Кона и књижаре
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Маршал Ојербек
|
|
петак, 26. јануар 2018. |
|
Било шта што омогућава учесницима да замене долар као легално средство плаћања за криптовалуту, која нема никакву интринсичну вредност нити принос, која је еколошки токсична, којом се тргује у киберпростору, изван уређеног света банака и финансијских плаћања, јесте рецепт за превару
|
|
Документи
|
|
|
|
Документи
|
|
четвртак, 24. април 2014. |
|
Анкетни одбор је дошао до података и сазнања који указују на основану сумњу у злоупотребе у трошењу буџетских средстава намењених откупу, доградњи, адаптацији и реновирању кућа и станова.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Борислав Коркоделовић
|
|
недеља, 11. мај 2025. |
|
Можда и зато по вијентамским градовима велике групе школараца обилазе у дневним турама заплењене америчке тенкове, борбене авионе и хеликоптере и слушају војног водича како приповеда о херојској победи
|
|