среда, 27. мај 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике
Рубрике
Преносимо

Најопаснија ствар је када потцените противника. Русија је све само не слаба, треба озбиљно схватити Путинов говор о „црвеним линијама“

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах   
уторак, 15. октобар 2024.

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом, ексклузивно за РТ Балкан опомиње Кај-Ахим Шенбах


Говорећи на Институту за одбрамбене студије и анализе Манохар Парикар у Индији 22. јануара 2022, немачки вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах, тада заповедник Морнарице, усудио се да каже како Путин "вероватно заслужује поштовање". Назвао је Русију старом и важном земљом, додавши да се "треба позабавити руским акцијама у Украјини", али и да је за Кијев "полуострво Крим нестало: Никада се неће вратити — то је чињеница."

Високи НАТО официр, месец дана пре избијања сукоба на истоку Европе, због тога је постао прва жртва европске посвећености рату. Повукао се са функције 24 сата након говора у Индији. Претходно се немачка влада оградила од Шенбахових коментара, а у ту суботу увече, нешто раније, украјинско Министарство спољних послова саопштило је да је позвало немачку амбасадорку Анку Фелдхузен да истакне "категоричку неприхватљивост" Шенбахових коментара.

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах након пензионисања се није обраћао преко западних мејнстрим медија. Позив за разговор из Београда је, ипак, прихватио.

Питамо га на почетку разговора: Да ли бисте данас изговорили оно што сте рекли у Индији у јануару 2022?

Да, апсолутно. Осим тога, ствари које сам рекао у Индији такође су већ изречене пре избијања рата. Иако је то био трочасовни догађај, цео спор је био у две-три реченице извучене из контекста. Подметнуто ми је и отпустили су ме из морнарице.

Рекао сам тада, и још увек верујем у то, да државе треба да третирају једне друге као једнаке. А шеф државе заслужује поштовање и ако се не слажете са његовим ставовима. У то време то се односило на Владимира Путина, не као особу, већ као председника Руске Федерације.

Друго што сам рекао је да нисам мислио да ће Руска Федерација добровољно вратити полуострво Крим Украјини. Укратко, речено  је, "Крим је отишао и неће се вратити". Нисам изразио подршку овом ставу, већ сам само дао своју политичку оцену овог територијалног питања. Сада су сви догађаји показали да сам у праву.

Поново се од једног броја политичара чује да је Русија слаба а да су Путинове црвене линије фикција и да не  постоје?

Најопаснија ствар коју можете да урадите у овој ситуацији је да потцените свог противника, да га "вербално надговорите" или да заиста сматрате да су његови напори у наоружању занемарљиви. За то не морате цитирати Клаузевица, великог пруског стратега. Ипак, у недавној прошлости чуо сам многе такозване врхунске политичке и војне представнике да говоре управо то. Сматрам да је то политичка и војна глупост.

Руска Федерација је све, само не слаба, и ту не мислим само на нуклеарно наоружање Москве. Чак и ако нас неке тактике руске војске и операције московског министарства одбране на истоку Украјине повремено натерају да се мрштимо, Украјина се суочава са надмоћним противником.

А црвене линије Кремља?

Процењивати  цитиране "црвене линије" руског председника као непостојеће је такође непромишљеност и игра политичке будалаштине. Ове претње Владимира Путина су део политичке комуникације, укључујући и интерну комуникацију.

Ако Запад верује да једноставно може да прави корак за другим само зато што је Москва оставила без реакција прелазак раније дефинисане црвене линије без одговора, није озбиљно управљање конфликтом, а камоли стратешки инстинкт. У једном тренутку, лук ће бити преоптерећен и ескалација рата ће се проширити на државе које раније нису биле укључене. Тада ће бити прекасно за дебату о евентуално погрешно протумаченим црвеним линијама. Циљ нација, посебно УН, мора бити мир, а не како постепено ескалирати рат без пробијања бране. 

Шта је показала украјинска трагедија и где је у том рату изгубљен војнички резон?

Мислим да нисам једини који признаје да се рат могао избећи. Такође мислим да Руска Федерација није себи учинила никакву услугу овим оружаним сукобом. Све стране губе, а велики победник је Кина.

Ова трагедија показује да су људи након завршетка Хладног рата погрешно проценили дешавања у земљама.

Ко је и како погрешио?

Запад је направио грешку што није исправно протумачио и искористио испружену руку Русије. Уместо тога је уследило проширење НАТО-а, уз коришћење тадашње слабости Москве.

То је била пропуштена прилика, не толико за пријатељство, колико за стратешко партнерство са Русијом, посебно против растуће нове светске силе Кине.

Како гледате понашање Русије?

Русија, с друге стране, није искористила демократско реструктурирање своје земље и огромна средства и потенцијал који је ослобођен у том процесу да развије политичку и економску противтежу Западу, али и Пекингу,  иако се, уз мало политичког и историјског знања, може разумети зашто се Русија тако позиционирала.

Да ли је велики рат у Европи данас немогућ?

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом.

Како може да се заврши ова ноћна мора и шта сви  актери сукоба треба да ураде да  се рат оконча?

Примарни циљ мора бити постизање прекида ватре. Наравно, ово није велика спознаја. Да би се то постигло, обе стране, Украјина и Русија, у идеалном случају морају унапред да именују заједничког преговарача коме обе стране верују. Према мом мишљењу, то искључује неку западну нацију, или чак и Кину. Можда се такав партнер може наћи на Глобалном југу. Међутим, обе стране такође морају бити спремне да воде преговоре без предуслова. Мора се успоставити праћење (фронт) линије са представницима обе зараћене стране и УН (а можда и ОЕБС), а дуж линије контакта мора бити успостављена зона без оружја. Након тога, преговори о новом мировном поретку морају да се одвијају на неутралним локацијама.

Кристина Лалић Спирковић

(РТ)

 
Културна политика

Дарина порука

Зоран Грбић   
понедељак, 22. фебруар 2021.

Можда није лоше запамтити као наук да је филм је написала девојчица из избегличке колоне Наташа Дракулић, из колоне након Олује која се можда не би ни десила да је до деведесетих било оваквих филмова.

 
Економска политика

Због чега смо осуђени на економско назадовање?

Јован Б. Душанић   
недеља, 28. јануар 2018.

Под утицајем светске олигархије и крупног капитала, чији је главни експонент ММФ, српске власти су, после петооктобарског преврата (2000), прихватиле неолиберални програм економских промена (такозвани Вашингтонски договор) који је водио брзом урушавању, ионако слабашне, српске привреде. 

 
Документи

Молба Србији да призна независност наше републике

Кабинет министара ДНР   
петак, 04. јул 2014.

Кабинет министара Доњецке Народне Републике обраћа се народу Србије у виду Народне Скупштине Србије, и такође председнику Републике Србије Томиславу Николићу, са молбом о признању Доњецке Народне Републике као суверене и независне државе.

 
Савремени свет

Безбедносни „рекет“ или „фер договор“ - колико вреди америчка заштита у Азији

Иља Мусулин   
четвртак, 05. јун 2025.

Вашингтон планира да од Јужне Кореје тражи више новца за покривање трошкова својих трупа стационираних на њеној територији.

 
Коментар дана

Путину честитке, а Зеленском гранате

„Отаџбина“   
петак, 12. април 2024.

Куриозитет је да је Вучић преко руског амбасадора Харченка честитао Путину победу на изборима - док у исто време шаље гранате Зеленском

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Путин у Београду – опроштајни пољубац или „нови завет“

Ђорђе Вукадиновић   
четвртак, 24. јануар 2019.

Најважнији аспект ове посете и истовремено онај о којем је у званичним извештајима било најмање речи, јесте Путинова поновљена чврста подршка територијалном интегритету Србије („узајамно прихватљиво решење на основу Резолуције 1244“)

 
Колумне Слободана Антонића

Живот са силеџијом

Слободан Антонић   
петак, 24. април 2015.

Агресија, ароганција, оптуживање, подметање... то је понашање које избија из готово сваке примијерове реченице, из готово сваког његовог наступа. Он је постао личан, личан не само у односу према новинарима, већ и у односу према готово свим функционерима или особама из јавне сфере.

 
Политички живот

Ову борбу ћемо морати добити сами

Владимир Вујовић   
понедељак, 22. септембар 2025.

Ова бесудна времена су савршена прилика да покажемо да ли смо таквих предака и ми достојни. Уколико је пропустимо, ту ће борбу морати да воде наши потомци, ни криви, ни дужни, за разлику од нас

 
Преносимо

Увођење обавезног војног рока - Поигравање неуких са Војском, или још једно бацање прашине у очи

Давор Лукач   
среда, 18. септембар 2024.

Ако се заиста уведе војни рок, највише ће се радовати угоститељи, власници ресторана и шатри – ето њима посла око испраћаја

 
Коментар дана

Због ковид вакцине Британци на суду траже одштету од 162 милиона долара - у Србији Астра Зенеку вакцину примило 105.693 грађанина

Владан Динић   
субота, 11. мај 2024.

Према подацима Министарства за државну управу и локалну самоуправу вакцином “АстраЗенеке” до 19. марта 2021. године вакцинисано је 105.693 грађана

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Путин поново међу Србљима

Ђорђе Вукадиновић   
четвртак, 24. јануар 2019.

У сваком случају, Србе и Русе вежу бројне и вишеслојне нити, које су издржале многа искушења, па ће – надајмо се – вероватно издржати и преживети чак и ову нападну, контрапродуктивну и пречесто карикатуралну љубавну офанзиву Вучићевих ботова и таблоида. 

 
Колумне Слободана Антонића

Истраживање или манипулација - швиндлерај плус

Слободан Антонић   
уторак, 07. јул 2015.

Битно је указати на очигледне примере „шибицарења“ са истраживањима јавног мњења и упозорити јавност да не наседа на превару. Шибицари ће се свакако љутити, викати, вређати, али на крају ћемо сви схватити с ким имамо посла.

 
Политички живот

Две мирне силе – право и пристојност у темељу народне побуне и студентског покрета

Маринко М. Вучинић   
петак, 26. септембар 2025.

А. Вучић више и не крије своју намеру да насиљем и терором брани свој опстанак на власти и свој диктаторски начин владавине. Зато је тим више историјска одговорност студентског покрета и побуњених грађана већа и значајнија, садржана у великој обавези да се сачува и одржи пробуђена енергија и нада

 
Преносимо

Вулин или Ђурић - "Стратешка сарадња" Београда и Вашингтона, или "Северни ток" на српски начин

Никола Врзић   
петак, 20. септембар 2024.

Србија и САД потписали су ове среде у Вашингтону за сад тајни стратешки споразум о енергетици; тајни, али тајна је јавна утолико што је очигледно чија се стратегија овде примењује

 
Културна политика

КонтраБас или изврнути расизам лауреата НИН-ове награде

Маја Радонић   
недеља, 31. јануар 2021.

А можда је баш тај изврнути расизам политички најкоректнија ствар у целој причи, јер народ са таквом генетском грешком која је јел'те фикција и много је духовита, опет и опет бива означен као посебан народ, овога пута у гротескном изврнутом огледалу

 
Економска политика

Шта значи “просечна зарада” ако је већина нема?

Маја Крек   
понедељак, 08. јануар 2018.

Злоупотреба статистике се у последње време захуктава и улази у домен менталне акробатике – најбољи пример тога је примена различитих методологија мерења (не)запослености и просечне зараде.

 
Документи

Закључци са међународне конференције „Глобални мир vs. глобални интервенционизам и империјализам“

Документи   
четвртак, 03. април 2014.

Једино уређени свет има шансу да избегне ратну катаклизму. Глобална економска криза и њене последице за народне масе наглашавају потребу за промену система који је извор експлоатације, ратова и беде.

 
Савремени свет

Андреј Козирјев - од министра иностраних послова до иностраног агента и непријатеља сопственог народа и државе

Ђорђе Милошевић   
петак, 25. април 2025.

Све у свему, Андрај Козирјев упамћен је као као јединствен министар иностраних послова у новијој историји који је све време свог мандата радио против интереса сопствене земље

 
Културна политика

Српска "Света Софија" или Храм Светог Саве као круна руско-српске културне сарадње

Никола Танасић   
четвртак, 07. јануар 2021.

 На тај начин се и Руси и Срби преко једног џиновског уметничког пројекта који за обе стране носи снажан традиционални емотивни набој враћају себи, односно – „крсту на Светој Софији“. А ако том враћању себи кумују дриблинзи и дневнополитичка надигравања отуђених и утилитаристичких елита у Москви и Београду, ништа страшно

 
<< Прва < Претходна 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Следећа > Последња >>

Страна 29 од 455

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер