Премда су јој уста пуна поштовања закона, аутоколонијална српска јавност не увиђа да су управо потчињавајући и десуверенизујући закони глобализације општеважећи за све земље капиталистичке периферије.

Да ли желите да Црна Гора иде кроз глобалну кризу сама или у друштву најбогатијих земаља свијета“, само је једно од предложених упустава које нуде НАТО пропагандисти.

Србима је Русија неопходна као цивилизација, као нада, као сан, као помоћ, као идеал, као Матушка. Русији је Србија неопходна као једина безусловна љубав, једина сестра способна да воли када не воли нико други и да безусловно вјерује када ни у Русији не вјерују сви

Гротескно најављиван наступ председника Србије у Генералној скупштини УН у режимским медијима није оправдао очекивања.

Вучић наизглед као да је пребринуо све своје непосредне бриге. Остаје му још „само“ проблем излазности, односно очигледно непостојање било каквог изборног ентузијазма у друштву и ниска изборна мотивација код великог дела грађана, које сада треба некако убедити да је (поново!) реч о „судбинским“ изборима, на којима ће трчати „сви против једног“. Иако, поштено, говорећи, на њима против ЊЕГА неће трчати буквално нико

Видећемо да ли ће се „афера Јајинци“ завршити другачије од „афере државни удар“. Добро ће бити да јавност добије коначне (тачне) одговоре. У супротном, оцена о драматичним аферама као делу премијерове технологије власти, могла би бити потврђена.

Успон Азије, а нарочито Кине, померио је тежиште економског раста са Запада ка Источној и Јужној Азији

Студентски, и касније шире-народни, покрет против аутократске владавине Александра Вучића и системске корупције у Србији јесте пример како политички лоше вођени покрети постигну резултате који су управо супротни од оних које, у почетку, имају намеру да остваре

Предлажемо чалановима Изборне конференције и органима САНУ да размотре могућност одлагања изборне скупштине на неко време – до потпуног васпостављања регуларности изборне процедуре у САНУ

Расправа о савременој проблематици ПКБ укључује и посебан осврт на историјску генезу порекла пољопривредних комбината, која се поклапа са трендом развија овакве организационе форме агропривреде у најразвијенијим земљама од средине 20. века. На крају могло би да се постави питање: ,,није ли продаја ПКБ упоредива са продајом породичне сребрнине"?