После првоновембарске катастрофе на новосадској железничкој станици протести опозиције на отвореном, који постепено прелазе у отворени сукоб обичних грађана и студената са влашћу (полицијом и „тајновитим групама за разбијање демонстрација“) пренети су и у институције

Истина се заиста најчешће крије „негде између крајности”. А скоро никад у екстрему, ма колико ти екстреми – и екстремизми – повремено деловали атрактивно и  привлачно у односу на сивило „обичности”, просека и здравог разума

Кроз такву мржњу требало би да се створи „Србијанин-ЕУропљанин“, коме је „преломљен мозак“ и ишчупан тај страшни „мали Рус“. Несумњиво је да је то коначни циљ атлантистичке политике на Балкану. А тога не може бити без устоличења и у српском друштву „ватиканске мржње“ – дубоке, систематске и сурове.

Зар се није Унија ипак пробудила из свог балканског сна? Ништа није погрешније од ове претпоставке. Она промашује једну кључну чињеницу: ЕУ и Вучић имају своју заједничку „агенду“ од самог почетка његове владавине

Кад би ме жандари сада питали зашто сам на улици, ја бих знао да одговорим. Због Косова.

Оно што је сигурно, и што горе поменута три филма убедљиво илуструју, јесте да је српска јавност одлучна да више не ћути о Косову, и да су то већ увелико препознају и српски уметници

У Србији и још неким земљама сиромашни домаћи порески обвезници пружају новчане подстицаје богатим иностраним власницима капитала, уз сумњиве нето ефекте по Србију, јер плетачи каблова и чарапа остају и даље плетачи

У прилогу доносимо документ са сајта Европског савета за спољну политику и безбедност о "главним елементима и основним принципима Асоцијације-Заједнице општина са српском већином на Косову".

Пре Трампа је владала представа да је простор за деловање политике сужен под притисцима тржишта и економије и да је сваки отпор безнадежен. Сви који су пре то тврдили, да је могуће повући кочницу, одмах су се нашли код Трампа у предњим редовима. Цена тога је да је Трамп уништио систем међусобне зависности и контроле власти

Иако ресорни министар рече да неће бити одустајања, предлог члана 52а је, пред страхом од универзитетског штрајка,  повучен. А да ли је победа академске јавности коначна не може се са уверењем знати, јер недавно искуство казује да се предлог, у неким „припремљенијим“ условима, може поновити