четвртак, 21. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Министарство одбране Русије на сајту посвећеном ослобођењу Београда уместо партизана окачило слике "хрватских заробљеника из СССР"
Културна политика

Министарство одбране Русије на сајту посвећеном ослобођењу Београда уместо партизана окачило слике "хрватских заробљеника из СССР"

PDF Штампа Ел. пошта
НСПМ   
петак, 18. октобар 2019.

Министарство одбране Руске Федерације отворило је посебни сајт посвећен 75-годишњици ослобођења Београда заједничким снагама Црвене армије и НОВЈ. На сајту су поред познатих фотографија и извештаја о ослобођењу српске и југословенске престонице објављена и документа са којих је тек недавно скинута ознака тајности.

Између осталог, међу објављеним документима налазе се и подаци о подвизима двојице руских официра старијег наредника Ивана Адаменка и поручника медицинске службе Николаја Кравцова, који су својим телима блокирали митраљеска гнезда немачких бункера како би заштитили своје саборце од непријатељске ватре. Обојица су постхумно награђени Орденом хероја СССР.

Објављено је и сведочанство заробљеног немачког војника Карла Вајмана о мерама репресије над српским становиштвом, сумарним стрељањима, малтретирању, и концентрационим логорима.

Објављен је и извештај Начелника политичког одељења 57. армије пуковника Цинева у коме се описује расположење грађана прама Црвеној армији након ослобођења Зајечара и Неготина. У извештају се помиње да су локални Срби дочекали Русе са одушевљењем, и да није забележен ниједан инцидент са учешћем совјетских војника. У извештају се такође наводе сведочанства локалног становништва о немачкој репресији, стрељањима и конфискацијама летине и имовине, напомиње се да је становиштво измучено, и да су му неопходне испоруке хране и залиха.

У извештају Цинева се такође наводи да су у том крају велику утицај имали четници Драже Михаиловића, али да је „у последње време њихов ауторитет силно пољуљан везама са нацистима и терором локалног становништва“.

Занимљив куриозитет је и телеграм са кратким извештајем о ослобођењу Београда који је са теренеа добио начелник политичке управе Црвене Армије Шчербаков – у њему се помиње епизода како су на „улици цара Александра“ Немци дигли у ваздух руски тенк, који су затим „становници Београда још док су трајале борбе украсили цвећем и украсним тракама“ и на њему исписали пароле „живио маршал Стаљин, живио маршал Тито“ (прим. ијекавски правопис стоји у оригиналу). У телеграму се такође помиње да је након ослобођења народ на улицама радосно дочекао Црвену армију и НОВЈ, као и сведочанства о злочинима које су Немци починили током окупације града.

На сајту Министарства одбране првобитно су објављене три фотографије војника у немачким и усташким униформама поред којих је првобитно било написано „фотографије војника Народно-ослободилачке војске Југославије који су учествовали у ослобођењу своје домовине“. На униформама се јасно виде немачке еполете, као и усташке шаховнице. Касније у току дана натпис је измењен, и сада тамо пише следећи текст:

„Са почетком Београдске офанзиве на територији Југославије ширио се народноослободилачки и партизански покрет. У тајним архивама налазе се сведочанства о томе како су многи елементи поражених националних формација обратили команди Црвене армије и НОВЈ са молбама да се приме у састав НОВЈ, како би заједно поразили фашистичку војску у својој домовини. Фотографије са којих је скинута ознака тајности“ приказује борце југословенских националних формација који су ступили у одреде НОВЈ и учествовале у ослобађању територије Југославије (јун-октобар 1944. год.).

На сајту спрског издања „Спутњика“, једна од ових фотографија је постављена као заглавље вести о овом сајту Министарства одбране.

НСПМ

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер