Док Александар Вучић приморава Србе са Косова и Метохије да учествују на његовим митинзима и граде култ његове личности, Шиптари у Косовској Митровици поставише заставу тзв. независног Косова на згради општине. Тамо Срба више нема јер их је управо Вучић најпре превео из правног поретка Србије у „правни поредак Косова“ 2013. године, а затим их је извео и из тзв. косовских институција крајем 2022, остављајући празан простор за шиптарску окупацију северног Косова.

Помало парадоксално, почињемо са питањем заштите писма пре него што се посветимо заштити језика. Ово одражава проблематичну чињеницу да ћирилица представља основну одлику која српски језик одваја од самопроглашених језичких стандарда бивше браће (и бивших Срба) у региону, али пре свега произилази из чињенице да је управо ћирилица онај аспект српског језикословља и писмености који је највише угрожен. 

Истина гласи: ''Није цена нечега онолико колико то нешто вреди, него коју најнижу цену је продавац државних ресурса спреман да прихвати.''

Толеранција према Другом и другачијем у овом дискурсу је бинарно сегрегационистичка. Она апсолутно важи само за једну групацију, коју чинимо Ми, истомишљеници, „евроатлантски“ интеграционисти и грађанисти.

Гаранција је већ дуже време често коришћена реч у Србији. Вујаклија дефинише гаранцију као јемство, осигурање и сигурност. Шта то значи за Србију у погледу ископавања литијума?

Последње што је Еуропол могао да очекује је то да неко обелодани информације које шаље на сва звона и у јутарњим програмима разноразних телевизија

 А за то, барем овај пут, није крив никакав „спољни“ или „унутрашњи“ непријатељ (што наравно не значи да то неће искористити), већ пре свега онај ко је из личног хира или страха за резултат на покрајини и локалу, ове бесмислене парламентарне изборе беспотребно расписао, а онда још на њима покушао да краде, не би ли му ионако загарантована победа била што „апсолутнија“.

Одборници скупштина општина Косовска Митровица, Зубин Поток Звечан и Лепосавић констатују да привремено треба прекинути протесте на локацији Јариње, иако се не слажу са применом споразума о ИБМ.

Организовање подршке Србима на Косову и Метохији широм Србије и у њиховој борби за опстанак и тражење формулисања проактивне и доследне државне косовске политике били би једини прави одговор на вапај Срба јер би тако показали пре свега себи а затим и међународној заједници да Косово и Метохија нису изгубљени и да то није готова ствар, већ да је оно било и остало најважније политичко и животно питање у Србији.

Позивамо све политичке актере, а нарочито власт, да прихвате ове добронамерне и разумне предлоге који грађанима и друштву дају прилику да се консолидују и припреме за изазове који су пред нама и, поступајући одговорно и савесно, отворе пут ка оздрављењу политичке и медијске сцене и друштва у целини