Која фирма има толико новца у делатности која је наведена као услов? Прст се упире у “МК груп” Миодрага Костића. Шта знамо о такозваном краљу шећера? То да је 2002. године купио три шећеране за 9 евра и да се те приватизације налазе на оном фамозном списку “24 спорне”.

Од ДС-а се изгледа очекује потпуна, брза и коначна елдепеизација, а симболички крај тог процеса требало би да буде уклањање и последњих симбола „старе политике о Косову“ – како је то лепо формулисао Блиц. Јеремић је ваљда један од тих симбола, па се он исмејава кад год се за то укаже прилика.

Потпредседник САД обратио се учесницима Минхенске безбедносне конференције речима које су до сада биле незамисливе.

Обичан грађанин зна толико да се те недеље (24.9) или викенда, десио оружани сукоб Срба и полицајаца Албанаца у околини староставног манастира Бањска („Страхињићу Бане [...] у маленој Бањској) и да су званично страдала четири лица, три Србина и Албанац. После тога, исти тај, обичан грађанин може да сазна: да је сатима пре акције „косовске“ полиције српска наоружана група праћена и снимана из ваздуха; да је и КФОР (НАТО) „присуствовао“ сукобима; да је пронађена велика количина оружја – за „цео батаљон“; да је, јавности познати, М. Р. писмом признао организовање оружане српске групе (сâмо то признање и није судски доказ), и можда још понешто.

Радило се, према мишљењу Варуфакиса, о гигантској хијерархијски организованој корпорацији којом управљају технократе чији је задатак био да све деполитизују и да се минимализују конфликти.

Народна скупштина, на основу Политичке платформе, утврђује основне принципе за политичке разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини.

Остаје да се, у наредном периоду види хоће ли овај режим, упркос свих потреса остати на власти, хоће ли се догодити нека промена по принципу „сјаши Курта да узјаши Мурта“ или ће се догодити истински, демократски и национални преображај нашег друштва

Врисак, јауци, плач, па опет врисак и јауци…и повици крвника да нико не утекне и не преткне у селу. Тог дана је масакрирано 65 душа у мом Бјеловцу, само тог дана, а укупо 109 мученика за којима нико осим нас не плаче, не пита, не тражи правду…

Друштво и време које тражи „не децу, него суперхероје“ јесте друштво без морала, не само зато што су њиме овладале стихије зла које се могу савладати само надљудским способностима, већ пре свега зато што је у њему суперерогација изједначена са моралном обавезом.

Сада, 12 година после је сасвим јасно да неки „службеник који је прошао обуку за послове платног промета“ не може ни после 12 година да ради оно што су радили службеници СДК.