Вучић свако мало „занавља“ мандат и вештачки „орошава“ свој легитимитет. А коментатори попут Вулетића му у томе својски припомажу (и најблаже што се за такав став може рећи јесте да је „провладин“, што није никаква псовка већ само реална дескрипција). Узгред, када би Вучићу и СНС-у заиста било стало до провере демократског легитимитетета онда би ваљда расписали изборе и на нивоу Београда

Било би поштено да сви политички амбициозни, који гурају студенте у експерименте ризичне само по њих и нас који им се дивимо, оснују, региструју политичку странку или покрет, формирају њене органе, представе челнике и свој програм, а потом учествују на изборима, поштеним или непоштеним, по њиховој вољи и памети

Реално стање је ово: упркос огромном расту дознака из иностранства од чак 28%, статистика бележи пад промета у трговини на мало од 6%. Дакле, народ мање купује и основне намирнице. Ствар је једноставна: земља је успешна онолико колико већина становништва у њој добро, спокојно и задовољно живи. Ни мање ни више од тога

И то је морало да се догоди. Остварење „Соло – прича о Звезданим ратовима“ редитеља Рона Хауарда постало је први филм из Лукасове франшизе за који се очекује да ће пропасти на биоскопским благајнама. Објективних разлога за релативно лош успех „Солоа“ је много, али срећом по редитеља и екипу филма, ниједан од њих у основи нема никакве везе са квалитетом филма који су снимили.

Гојазност је за протекле две деценије у земљама ЕУ увећана за 50 одсто, док је у Србији скочила за чак 60 одсто, а код наших малишана и више. Величина порције у Србији је пре 20 година износила 333 калорије, а данас чак 590 калорија. 

Друштвени напредак се у нашим другосрбијанским медијима изједначава са брисањем свих верских, традицијских и националних разлика, а модернизација схвата као пука унификација и стандардизација целокупног живота – чак и верских обичаја!

Бањалука је посредством свог јавног сервиса, уочи почетка заседања поменутог конгреса ујгурских екстремиста у Сарајеву, мудро објавила интервју са отправником послова кинеске амбасаде који је скуп у Сарајеву, с правом, назвао антикинеским

Ако је Дојчиновић у праву, српске власти још у октобру 2020. године нису одлучиле шта да ураде са Беливуком и његовом бандом. Дефинитивно су били забринути, јер судски документи показују да је српска полиција почела да прати банду почетком августа, шест мјесеци прије хапшења. Али изгледа да нису били довољно забринути да спрече банду да мучи и убија људе.

Наравно, нема тог „породичног блага“ нити те „златне коке“ коју лоше управљање не би могло очерупати и упропастити. Али то није аргумент да се сви преостали државни ресурси распродају, већ разлог више да се, за промену, њима покуша домаћински управљати.