Више је него јасно да је актуелна српска власт у тесној вези са Ђукановићевим режимом и да су у питању практично две главе исте регионалне хоботнице – само се овдашња боље претвара и скрива. Зато су сумњиве оне „патриоте“ које подржавају Вучића у Србији, а критикују Ђукановића у Црној Гори. 

Повереница је имала у виду да приликом испитивања да ли конкретно понашање одређене особе представља акт дискриминације, с аспекта антидискрими-национих прописа, није од значаја да ли је та особа имала намеру да дискриминише.

Такер је Американац, до јуче је бљувао ватру са екрана Фокс њуза – прве америчке телевизије, па ваљда је амерички обучени пропагандистa. За Руперта Мардока, дојучерашњег Карлсоновог послодавца, свашта се чуло, али да је комуниста и руски шпијун који је одгајао проруске шпијунчиће, е то никад ником нормалном на Западу не би пало на ум

Велика технолошка трка је почела, освајање свемира само је један њен део, а њене последице биће далекосежне. Глобални милијардери посежу за звездама, и у свом бескрајном хибрису спремају се да нам продају свемир. Да ли ће цена бити прескупа, остаје да се види

У суштини, актуелна СНС власт, на челу са Вучићем, неодољиво подсећа на мађионичара (мада ни асоцијација са уличним шибицарима не би била потпуно неумесна) који непрестано понавља „гледајте у дефицит“ (који се смањује), „гледајте у дефицит“, „не дам Косово“, „не дам Газиводе“ , док поглед посматрача одвлачи са онога што у међувремену заправо ради.

Ово није крај, већ почетак. Бреша је пробијена и у дискриминисане групације увршћене су особе одређене сексуалне оријентације. У следећем кораку, антидискриминација више неће бити довољна. Захтеваће се равноправност. Рецимо, у склапању бракова или у усвајању деце.

Русија није могла да не устане у одбрану Србије током ратова у бившој Југославији, изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин у интервјуу са Такером Карлсоном који је цео свет ишчекивао.

"За Бања Луку смо кренули 3. или 4. септембра 1995, у конвоју возила, аутобуса и камиона са неопходном логистиком, од муниције до хране, оним што се зове материјално обезбеђење. Да смо ишли обављати редовне полицијске, а не борбене задатке, сведочи и то што смо носили само лично оружје, без минобацача и тешког наоружања које ПЈП иначе дужи, нисмо се спремали за борбени задатак. Путеви су били закрчени колонама избеглица које су ишле ка Србији, једва смо се пробили до Бања Луке"

А још је трагикомичније што у сред тог медијског и политичког блата које сам наручује и перманентно производи, Премијер скрушено стоји пред камерама поручује граду и свету како „од њега нико неће ни једну ружну реч“.

Показивао сам вам овде у судници како изгледа верзија извештаја која је мени дата, са целим страницама које су избрисане. Зашто је то тако?