Коментар дана
|
|
Слободан Орловић
|
понедељак, 06. март 2023. |
Овде отимање територије треба да доврши својим пристанком сама жртва, не би ли се све то правно уобличило. Али такву жртву Србија није вољно давала, нити ће. Не зато што та територија вреди можда 1000 милијарди нечега ($, €), већ због тога што је Метохија са Косовом за нас увек нешто вредније. И недајуће!
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
уторак, 08. мај 2018. |
Једино што конструктивно можемо да урадимо са „Немањићима“ јесте да пажљиво проберемо те сцене, и та места, и кажемо: „ово, дајте још овога!“. Јер како тренутно ствари стоје, „Немањићи“ су и даље најбоља домаћа ТВ серија о средњем веку коју смо икада имали.
|
Економска политика
|
|
Милош Обрадовић
|
петак, 14. август 2015. |
Оно што плаши запослене у Телекому Србија, због чега су синдикати одлучно против продаје, је искуство из Хрватске где је након приватизације из компаније отишло 10.000 људи. Синдикати у Хрватској упозоравају да се, заједно са запосленима, из ове компаније исељавају и послови које је некада обављао ХТ.
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
среда, 29. јул 2009. |
Динкић је човек који је већ десет година у високој политици. Он зна да рачуна и сигурно је узео оловку и сабрао гласове који би се могли добити. "Ја 100.000, Верко 40.000, Ничић 10.000, Бабић 10.000.... Ух, недостаје ми још 60.000 да прескочим цензус. Кога има у Крушевцу?... А у Димитровграду?"
|
Савремени свет
|
|
Бранко Милановић
|
среда, 28. фебруар 2024. |
Демократија је тек пуки украс. На њу се гледа у националистичком светлу, као на покрет за самоопредељење и крај експлоатације од стране других. Национална заједница је јединствена и једногласна. Ако се појединац не слаже са тим једногласјем, онда он не може истински припадати националној заједници
|
Преносимо
|
|
МАНС
|
недеља, 03. октобар 2021. |
МАНС открива тајне послове Мила и Блажа Ђукановића у оквиру глобалне истраге о офшор компанијама под називом “Пандора папири” чије објављивање почиње вечерас
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 28. децембар 2015. |
Наравно, нема тог „породичног блага“ нити те „златне коке“ коју лоше управљање не би могло очерупати и упропастити. Али то није аргумент да се сви преостали државни ресурси распродају, већ разлог више да се, за промену, њима покуша домаћински управљати.
|
Документи
|
|
Четврта војвођанска конвенција
|
петак, 30. март 2012. |
Наша морална и политичка обавеза и наше легитимно демократско право је да покренемо најширу акцију да се грађани Војводине референдумом изјасне о томе какав уставни положај Војводине желе и какву државу прихватају. |
Политички живот
|
|
Драган Ђилас
|
субота, 20. јул 2024. |
За нашу слободу и поново успостављање државе Србије изборићемо се сами. У томе нам нико неће помоћи. Али зато, кад то урадимо, никоме ништа нећемо ни дуговати
|
Коментар дана
|
|
Слободан Самарџић
|
среда, 01. март 2023. |
Ако се Косово и Метохија преда, како је и тамо и овде већ одлучено, онај ко то учини неће моћи да се скрива иза изманипулисане јавности, нити ће таква јавност моћи да се крије иза великог манипулатора. Мира у Србији неће бити, јер Косово је за данашњи запад само нит успешно распаране чарапе иза које следе друге нити: југоисточна Србија, Рашка област, Република Српска…
|
|
Преносимо
|
|
Горан Белојевић
|
среда, 20. октобар 2021. |
Српским лекарима предлажем лечење оболелих ковидом 19 искључиво ударном дозом пробиотика од око 10 милијарди ЦФУ дневно уз симптоматску терапију антикоагулансима и кортикостероидима по потреби.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 11. јануар 2016. |
А та дубоко скривена и репресирана мрачна тајна актуелне српске власти нема никакве везе са политиком, идеологијом, истоком, западом, Европском унијом, Русијом и Америком, него са чињеницом да Србијом у овом тренутку влада једна организована група која је попут хоботнице прекрила и узурпирала све институције, медије и економске ресурсе
|
Документи
|
|
Вечерње новости
|
недеља, 31. март 2013. |
Ултиматум од седам тачака који су у Србију донели немачки парламентарци представља континуитет немачке политике према Србији, која је кроз цео двадесети век заснована на уценама, сматра писац и народни посланик Синиша Ковачевић.
|
Политички живот
|
|
Ратко Ристић
|
субота, 17. август 2024. |
Од многих злодела режима Александра Вучића и политичко-криминалног картела познатог као СНС издвојићу десетковање Србије у територијалном, економском и моралном смислу.
|
Коментар дана
|
|
Мирослав Самарџић
|
среда, 01. март 2023. |
Уколико Вучић прихвати План он ће са Запада добити дозволу да у Србији ради шта год хоће. Вучић ће имати статус као СКЈ у време Хладног рата
|
Културна политика
|
|
Јована Папан
|
недеља, 06. мај 2018. |
Уколико су њени "небулозни" стихови, неминовни плод спреге примитивизам/ криминал/национализам, ратни злочини, што све нашу рају по провереној формули баца у транс, како онда објаснити чињеницу да и велике и многопоштоване светске музичке звезде баратају са стиховима сличне уметничке "разине"? Каквој прљавој идеолошко/шовинистичкој епизоди из своје биографије дугују на пример Бритни Спирс или Мадона своје бисере?
|
Економска политика
|
|
Живадин Јовановић
|
петак, 10. јул 2015. |
Нико не спори начелни захтев да пословање Телекома буде још профитабилније, организација рационалнија а модернизација бржа, али то нису разлози за продајутуђој државној компанији, страној држави, већ разлог више да се Телеком задржи у власништву Србије уз предузимање одговарајућих мера?
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
среда, 15. јул 2009. |
Оно што је важило за "Милошевићев" закон о информисању не може а да не важи за "Динкићев". Репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог закона. Он је осветнички, злонамеран и репресиван.
|
Савремени свет
|
|
Горан Николић
|
понедељак, 04. март 2024. |
Покрет „Degrowth“ или „НЕ-раст“ представља немилосрдну критику догме економског раста, пре свега у односу на његове еколошке последице о могућој "климатској катастрофи"
|
Преносимо
|
|
Ана Оташевић
|
уторак, 05. октобар 2021. |
„Откриће века!" Тако је у француским културним круговима дочекана вест да су хиљаде страница које је током Другог светског рата исписао Луј-Фердинанд Селин угледале светлост дана
|
|