Уз пар година домаћинског пословања, Србија би имала компанију која би била за понос и која се не би продала за „тепсију рибе“, како народ каже. Судбина Телекома може бити и показатељ за судбину овог друштва.

Парирање програму "Појас и пут" и уопште расту кинеског економског утицаја у свету могуће је, дакле, на два основна начина: кроз уцене, претње и притиске или кроз инвестиције, изградњу инфраструктуре и трансфер знања и технологије. Први је деструктиван јер подразумева фабриковање атмосфере страха и неизвесности и слаби трговинску размену и економску активност

Очигледно је евроатлантским спин докторима највећи задатак да чистим пропагандним терором забране и ућуткају све руске медије и сваког ко не мисли исто као и они, свуда, а нарочито у Србији

 Зато је, поред свега осталог, Вучићева политика толико опасна и фатална, не само по потезима које вуче, него и по атмосфери безнађа, беспомоћности и апатије коју шири. Она убија сваку наду и вољу за отпором – и сугерише да нема друге алтернативе сем мирења са неоколонијалним ропством.

Даме и господо народни посланици, поштовани Председниче Народне скупштине, поштовани грађани Србије, Влада која ће данас бити изабрана је најмања Влада. Ово ће бити најмања Влада од 1990. године, а даће Бог, биће и најбоља.

Данас, бити за побуњене студенте и бити за Србију је једно. Сламање тираније и слобода Србије не само да је наш једини задатак, који брише међугенерацијски јаз, већ и наш једини пут

Оно, јесте да неки заведени, добро, скоро сви али шта, на протестним стајањима и шетњама од до па нигде скандирају " Вучићу одлази", и да би неко могао да протумачи да то добри народ хоће промене, а да ови који неће ни изборе ни прелазну владу нису за то него за исто, то јест да Вучић не оде, али каква грешка, ау како тешка!

У условима у којима живимо, припадност Пинковом „забављачком“ погону и јасно изражена партијска лојалност сасвим су довољна препорука да се постане организатор најважнијих културних програма и дешавања у Београду. То је само још један пример свеприсутне бахатости и неприкривене осионости напредњачког режима

Гојазност је за протекле две деценије у земљама ЕУ увећана за 50 одсто, док је у Србији скочила за чак 60 одсто, а код наших малишана и више. Величина порције у Србији је пре 20 година износила 333 калорије, а данас чак 590 калорија.