На крају, за српски постпатриотизам нема наде. Он није ни препознат као респектибилан фактор. Резултати избора и политичких процеса то најбоље потврђују. И пре него што нестанемо као историјски народ, треба начинити јошо један напор и вратити се базичним елементима трајања: слобода, морал, и у политичком домену – суверенитет. 

То би било исто као да питамо ко је кога напао 3. септембра 1939. Јер, није нацистичка Немачка објавила рат Енглеској и Француској, већ обратно. Дакле, по логици наших компрадора, Немачка је жртва, морамо да будемо на страни Хитлера

А још је трагикомичније што у сред тог медијског и политичког блата које сам наручује и перманентно производи, Премијер скрушено стоји пред камерама поручује граду и свету како „од њега нико неће ни једну ружну реч“.

118) Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао. Србину слободно је роба купити, но не продати.

За Китинга, велики ефекат споразума о војној сарадњи Аустралије, Велике Британије и САД "АУКУС" је заправо остваривање војне контроле САД над његовом земљом

“Ситни људи ситна посла раде”! (П.П.Његош): Или, како другачије протумачити жељу, идеју, мисао, смисао, генијалност или будалаштину - самозваног лидера опскурне Групе “Октобар” који саставља и емитује спискове “Путинових агената” у Србији

Искрено говорећи, уколико би заиста успео да задовољи Американце бар упола као што је, наводно, усрећио Ангелу Меркел, и при том не разочара Путина и сачува виталне српске националне интересе, Вучић би – без све шале – заслужио (непостојећу!) Нобелову награду за политичку вештину и личну генијалност.

Ово није крај, већ почетак. Бреша је пробијена и у дискриминисане групације увршћене су особе одређене сексуалне оријентације. У следећем кораку, антидискриминација више неће бити довољна. Захтеваће се равноправност. Рецимо, у склапању бракова или у усвајању деце.

Мелитон Кантарија није дочекао рат у Украјини а ни раније краткотрајни рат Грузије и Русије. Судећи како је доживљавао распад Совјетсог Савеза који је сматрао својом домовином и по ономе што се дешавало у његовој родној Грузији, сигурно да би га ове несреће још теже погодиле

Онима који су заслепљени пуним стадионима у Лиги шампиона, Премијер лиги, Бундеслиги, Серији А, шпанској и француској Лиги, као и мундијалима и европским првенствима, промиче да су сви остали стадиони, на којима игра више од 90 одсто клубова и фудбалера и на којима стасавају нове генерације играча - празни. На њима сем родитеља, чланова уже фамилије и понеког скаута, нема никога. Фудбалски челници налазе се пред раскрсницом: ако желе да преживе, биће приморани да промене правила и прилагоде их новом времену.