Српско радништво је враћено у положај британске радничке класе из времена првобитне акумулације капитала. Ми више немамо радничку класу, већ лумпенпролетаријат, масу декласираних очајника и лузера без класне свести, солидарности и самопоштовања.

Наспрам свеукупног отпора, окупатори примењују оштру репресију: намеће се ванредно стање, врши се изгон отпораша ка неокупираном делу Немачке, конфискују се новац и добра, примењује се цензура штампе, раде војни судови.

Имајте дистанцу према тв чаробњацима. Они ни сами не верују у оно шта причају. Зато, кад видите да почињу да плету своје мреже око вас, мреже еуфорије или депресије гасите телевизор! Окрените се око себе, попричајте са онима које волите. И видећете: чаролија престаје, мреже пуцају.

Будале које дају новац на зајам, а не постављају при том питања, заслужују да то и њих заболи. Не треба да очекују да их на крају Грци спасавају њихове лудости. Умањење терета дуговања се може постићи смањењем суме, снижењем интересних стопа, или пролонгирањем дуговања.

И овај режим је показао да неће презати од унижавања и уништавања једне много важније институције- заправо једине преостале српске кредибилне институције – Српске православне цркве. Када се СПЦ успротивила Бриселском споразуму, на светлост дана су извучене оптужбе против једног владике.

Ако се осврћете на овакав злочин, у којем је директан починилац (НАТО) имао нељудску, изопачену помоћ онога ко би требало да је жртва (Милановић), не смете да штедите ниједног учесника. Ко је више крив? Сулудо питање, јер је било ко од њих двојице могао врло лако да спаси животе несрећних радника.

У Замбији је, под великим притиском Енглеске и Француске, друго место у политичкој хијерархији – „добровољно“ предато белцу Гају Скоту. Ово је пример за цео регион – да се власт у афричким државама преда белцима, сматра политиколог Киситор Нгонг.

У мају 2013. исти ти национални легалисти наговарају Србе са севера КиМ да пред Уставним судом искористе ту одредбу и оспоре бриселски споразум. Овај пут одустају од референдума, јер је очигледно да се већина грађана Србије окренула прогресу и нормализацији стања у Србији и око ње.

Расизам и фашизам су методе деловања, а не ставови и мишљења. Oни се испољавају управо када неко изузетно моћан и утицајан почне наглас да грми како су угрожене темељне вредности цивилизованог света, чију перјаницу представља управо он сам, са својом државном апаратуром и ратним арсеналом.