Део Србије – Косово и Метохија - је окупиран, а други, већи део је у полувазалном положају. То је та стварност. Стварност је, такође, разуме се да агресија НАТО пакта, нити је могла, нити је решила било какав проблем на Балкану. Четрнаест година после, Балкан је једнако нестабилан.

Америка хоће да доврши посао на Космету. Њој одговара марионетска тзв. држава Космет, слабих институција којом би се лако владало. А наша власт се увукла до гуше у посао са непоузданим западним силама које једно пишу и говоре, а друго раде.

Макаров је изрекао још неколико значајних констатација. Фактички је потврдио да руска армија прелази на уговорни систем. Рекао је да војно руководство не намерава да се заустави на броју од 425 хиљада војника који служе по уговору.

Што се тиче односа у нашем Државном врху, јасно је да се они никада не могу толико заоштрити да тријумвири почну да се међусобно обрачунавају и у те сукобе увуку и своје присталице. С друге стране, очигледно је и да нису у некој претераној љубави и слози. 

Најмање што се у „дану после“ може учинити за обавештавање грађана Србије су свакодневни јавни извештаји о трошењу новца из свих буџета у које се сливају порези и остали приходи. Сигуран сам да оваква идеја може да се покаже као права мера за заустављање корупције и ненаменско трошење новца грађана Србије.

Западни савезници нису ловили Милошевића, Хусеина и Гадафија због њихове лоше, већ због њихове исправне политике. Сва тројица могу бити посматрани као симболи различитих верзија “диктатуре за развој”.

Како можемо да се љутимо на Хашки суд што је ослободио Готовину и Харадинаја који су одговорни за страдање наших сународника, када ми трпамо у затворе и осуђујемо властите грађане који су бранили сопствено достојанство, имовину и интегритет.

Увек заокупљени космичким темама, научници су избројали колико се тачно капљица распрскава при различитим техникама мокрења и закључили да домаћица, иза мушкарца који мокри у седећем положају, мора да очисти тачно 226 капљица мање.

Иако је метод лонца за топљење (melting pot), успео у САД (уз истребљење Индијанаца), чињеница је да многе европске земље имају миленијумску историју, културу, обичаје и јасно изграђен национални идентитет – што свакако није био случај са САД у време стварања државе.

Уколико не дође до споразума, претпостављам да је статус кво најбоље решење за сад, уз појачање заштитних мера и надзор и гаранције и контролу од стране међународне заједнице. Уз то, потребна је широка расправа, а не разговори у четири ока, можда једна конференција о Косову.