Кога брига за злоупотребу државне функције зарад стицања материјалне користи и брукање државе и народа, које цену нема? Како су Франкфуртске вести писале, нико из Владе није упознат с акцијом њеног функционера Влајковића.

По свој прилици, Бајден ће сутра у Приштини рећи све оно што је оћутао данас у Београду, показујући да Америка није „окренула нови лист“, већ се напросто вратила старој, опрезнијој и прагматичнијој политици. Што опет није тако лоше.

И најзад – развијени свет, засигурно, много је богатији него тих кобних тридесетих година. У случају економског слома, људи ће можда изгубити уштеђевине, запослење и своје домове – али мања је вероватноћа да ће остати без игде ичег.

Мислим да поводом овог чланка треба поставити још два питања – прво, актуелно питање, коме се заправо Дачић обраћа и зашто му је потребан један овакав текст и друго, шта нам садржај чланка казује о политичкој елити чији је Дачић истакнути представник?

Бајден није мењао ставове. Осим нагоре. Уочи и током бомбардовања Србије 1999, био је чак и екстремнији у изјавама о Србима него раније: гостујући код Лерија Кинга на Си-Ен-Ену назвао је српски народ "гомилом неписмених дегенерика, децеубица, кољача и силеџија".

Упркос многим предностима, у које спадају врхунска индустрија и завидан животни стандард, Италија је оманула као организована политичка заједница која је у стању да спроводи власт мобилисањем сагласности и оданости грађана.

Најзад је одлуком Европског савета показано да се Србија и даље сматра непоузданим партнером и паријом који мора бити под посебном паском и сталним старатељством. Али је оваквим ставом европских званичника створена јединствена прилика да се коначно крене у разградњу косовског мита.

Наступио је тренутак да се појави бујица тужби против оних који се служе говором мржње против српског народа. Све то неће урадити нико други до нас самих, па зато желим да подсетим све национално свесне правнике да формирање невладине организације није компликовано.

Наслућујем да је разлог неуспеха аукције обвезница немачке владе то што је исти оркестриран од стране САД, власти ЕУ, а посебно Европске централне банке, као и приватних банака, како би казнили Немачку што није дозволила да ЕЦБ откупи суверене дугове земаља чланица ЕУ.

Да ствар буде гора, држава фантастично добро подржава повериоце; било да су то банке, јавна предузећа, или пак она сама, без иоле обзира да ли су дугови грађана последица зеленашења тих истих поверилаца, или просто недисциплине грађана. Организовани су читави тимови утеривача дугова, које финије називамо извршитељима.