Зато нас, чак и без Косова, иста она (европска) логика која је довела до бриселске ампутације без анестезије, наводно у име „европске будућности“, може удаљити и од демократије и од замишљене Европе и од бољег живота.

Kао народ смо онемоћали и скоро потпуно изгубили способност самоодбране. Али, никако не бисмо смели да Другој Србији допустимо још један безобразлук: својатање 9. маја, Дана победе. Победе за коју је српски народ, као и за многе раније, положио стотине хиљада живота.

Можда Папандреу покушава да изнуди још уступака од Француске и Немачке. У том случају могао би да се врати у Атину и каже да је погодио још бољу понуду. Али није изгледно да су Француска и Немачка расположене за ценкање са изнуђивачем.

Неки од споменутих Срба живе у заблуди да су наше институције нефункционалне и неодговорне, па да се све ово дешава због јавашлука у њима. Нажалост, то није случај, јер су те институције изузетно ефикасне када то треба да буду, али скоро никад када се ради о правима већинског народа у Србији.

Нашло би се у државном буџету пара за раднике „Партизана“ кад их је већ било и има за фоке, жирафе, донације НВО и сличне важније ставке које су јавности остале скривене. Међутим, разлог због којег то држава (односно Влада) не чини је преседан који би се тиме створио.

Да предизборна кампања не буде монотона, потрудио се и лидер Либерално-демократске партије Владимир Жириновски који ће бити и председнички кандидат. Он је на једној седници Доњег дома парламента током октобра направио само њему својствен шоу.

А шта су владике заправо учиниле? Када су изашле у јавност са јасним и „маркетиншки ефектним“ иступима, одједном је постало битно да се поштује некакав политички бонтон?! Да ли нам после сваке пропале геј параде прозападне НВО и либералистичка ловачка друштва у глас повичу да то представља „смрт државе“?

Није искључено да су креатори глобалног јавног мнења похитали да искористе појаву новог облика грипа, како би људима скренули пажњу на то да је глава на раменима најважнија, и како би им указали да само њихове „добре владе“ и „друштвено одговорне“ фармацеутске компаније могу да их спасу од опаких болести.

Да ли ће снег и хладно време окончати протесте, или ће их преселити у јавне зграде? Колико дуго ће локалне власти, вашингтонске додворице, игнорисати очигледне сигнале да становништво испољава недостатак било каквог поверења у владу?