Можда би, уместо интелектуалног напора да унизе победу, остали учесници могли нешто да науче од победе СНС. Нема тих величина које имају тапију на власт и то би сви требало да знају. Нисмо много демократске културе усвојили или се ње придржавамо само када победе они који себе зову демократама.

Треба истаћи да нису сви народи са истим одушевљењем стали у одбрану окупиране Југославије. Неки нису имали симпатија за југословенску идеју и заједништво. Они су после капитулације Краљевске Војске и окупације земље искористили прилику за остварење својих националистичких тежњи.

Група НВО и медија окупљених око „очувања тековина слободе и демократије“ објавила је пре недељу дана веома амбициозан и медијски пропраћен памфлет који се бави управо глобалним проблемом гушења демократских пракси глобалног опадања поверења у институције демократије и грађанских права.

Добро је што Град Београд уплаћује уметничким удружењима средства за ПИО, али није добро што то са закашњењем ради. Због тога слободни уметници на појединим општинама не могу да овере здравствене књижице.

Рођен у албанској исељеничкој породици у Детроиту, пре него што се појавио на великом платну Виктор Гојцај био је један од најозлоглашенијих криминалаца Њујорка, где живи од малена. Управо због гангстерске прошлости и јесте ангажован у новом филму Тонија Скота.

Нема сумње да ће држава наћи нове извођаче радове своје политике јер ако су бивши комунистички портпарол и бивши четнички ађутант могли преко ноћи да одбаце своје змијске коже и претворе се у љубимце и света и нације.

Високи представник и амбасадори почињу наредбодавно да делују чак и у законодавној сфери. ОХР тражи од Скупштине РС да поништи своје закључке са седнице којима се тражи повраћај неуставно пренесених ентитетских надлежности на државни ниво.

Садашња влада и преговарачи, међутим, уместо да се и даље држе ових принципа и Резолуције 1244, да се евентуално понуди целом Косову и Метохији у оквиру Србије статус сличан Јужном Тиролу, одрекли су их се и прихваћен је тзв. бриселски споразум.

Траже демократски развој, слободу одлучивања, отворене границе. А сами намећу решења, ограничавају демократске тековине, оспоравају право на самостално одлучивање. Слаткоречиви су када нуде Европу без виза, а тврдокорни у постављању разноврсних услова.

Сећамо се Александра Вучића, генсека СРС, демагога, дрског букача, Шешељевог апологете, министра који је добио, практично бесплатно, у власништво, огроман намештен стан док су овде падале бомбе. Сећамо се овог човека који је бахато одбијао да плаћа рачуне Телекому Србије за 15 месеци, вајкајући се малом посланичком платом.