Очигледан је политички маневар Демократске странке да обави својеврсни изборни трансфер тако што ће бољи рејтинг председника Демократске странке пренети на резултате странке на локалним и парламентарним изборима који су већ сада маргинализовани и у сенци су председничких избора.

Јасно је стога да је овај закон о странкама устројен тако да политички привилегује богат(иј)е Србе, односно њихове странке, као и странке националних мањина, и самим тим дискриминише све оне Србе који су економски слаби.

Више прилика за поправни није било. На следећим председничким изборима Борису Тадићу није била потребна подршка техничког премијера, а на том таласу наставио је победнички низ и на парламентарним изборима, уједно потискујући ДСС на маргину.

Према програмским документима децентрализација много личи на федерализацију, таква Србија имаће педесетак нових министара, шестотинак посланика и амин за коначни распад. Али важно је да је нови страначки друг „заборавио“ како је Динкића грдио преко БК телевизије.

Захтевамо што хитније расписивање референдума о приступању ЕУ и НАТО (са забраном поновног расписивања у року од 10 година) уз обавезу свих државних институција да се стриктно придржавају и раде на примени тих одлука какве год оне биле.

Морамо се поново осврнути на могућност да је истраживање „намештено“. Пре свега, увек се поставља питање истинитости податка о „репрезентативном узорку“. С друге стране, колико вероватно вам изгледа да су сва истраживања намештена? 

Данас је утврђено да друштво мора да се битно ослони на кључни инструментариј националне државе ако хоће да има стабилан развој. И обрнуто, ако се ослони на интегративне процесе, нужно пропада.

Ми смо суочени са таквом количином преваре, на једној страни, и немоћи на другој, да ови избори у нама више изазивају бес, неголи наду. Oсећамо да се нешто под хитно мора променити. Али не видимо ни одакле би се почело, ни ко би то могао да започне.

Иако су све странке владајуће коалиције здушно помогле интеграцијама земље у ЕУ, народ доживљава Демократску странку као најодговорнију и за уступке пред уценама из иностранства и понижавање властите државе.

То је у ствари дериват владајуће политичке концепције која настоји да што више промовише и спроводи тзв. политику нормализациије односа између Србије и Косова, што је један од одлучујућих предуслова за настављање процеса европских интеграција.