Високи представник и амбасадори почињу наредбодавно да делују чак и у законодавној сфери. ОХР тражи од Скупштине РС да поништи своје закључке са седнице којима се тражи повраћај неуставно пренесених ентитетских надлежности на државни ниво.

У најгорем сценарију, за пет година појавиће се неки популиста са кечетом и планом о уједињеним Албанцима као хегемонима Балкана. Тај домино ефекат срушиће цео Балкан. Али, то већ није српска одговорност.

Путин је ових дана поновио да ће, како је то више пута истицано, предложити Дмитрија Медведева за премијера. До тада, до председничких избора, већих промена у садашњем кабинету може, али не мора бити.

Србијом дакле кружи баук - баук УРС-а, али и нове тзв. елите која недвосмислено ради све у корист наше штете, која пружа руке и моли, која се извињава, одустаје од тужби, нуди новац да страни инвеститору дођу у Србију и покупе кајмак, или бар оно што је остало, а све за мрву власти и шаку сребрњака.

Државни руководиоци, они исти које Серж Брамерц постројава због серија на РТС-у и јавних коментара хашких пресуда, сигурно не би смели ни да достављају цигарете Небојши Павковићу, а камоли да му издржавање казне олакшају на неки конкретнији начин.

И најзад – развијени свет, засигурно, много је богатији него тих кобних тридесетих година. У случају економског слома, људи ће можда изгубити уштеђевине, запослење и своје домове – али мања је вероватноћа да ће остати без игде ичег.

Јула прошле године је требало да се одржи састанак Извршног одбора ФИФА на којем је поново требало да се дозволи репрезентацији Косова да игра пријатељске утакмице, али је одложен за 27. и 28. септембар. Нова-стара одлука није донета ни у септембру, већ 14. децембра у Токију.

Претходне генерације су умеле саме да иду у школу, чувају млађу браћу и сестре, али не и ова – њој је речено да је то исувише опасно. Увек су под будним оком одраслих, негде где не може нико да их украде, истуче или увреди. Можда се зато смртно досађују, пате од дебљине или депресије, али, то је, ипак, за њихово добро.

Упркос многим предностима, у које спадају врхунска индустрија и завидан животни стандард, Италија је оманула као организована политичка заједница која је у стању да спроводи власт мобилисањем сагласности и оданости грађана.

Кога брига за злоупотребу државне функције зарад стицања материјалне користи и брукање државе и народа, које цену нема? Како су Франкфуртске вести писале, нико из Владе није упознат с акцијом њеног функционера Влајковића.