Очигледно је да су напади на Добрицу Ћосића нека врста идеолошке иницијације за улазак у круг посвећеника некад агилне друге Србије, а сада новорођене треће Србије.

У Израелу прижељкују да се на Блиском истоку понови европско пролеће из 1989. али сматрају да постоји озбиљна опасност да Техеран искористи догађаје и да се понови исламска револуција из 1979.

Ако се неком живи овде, нема разлога за одлазак. Нисмо најгора земља на свету. Највећи парадокс је у томе што су, колико сам разумео, они који су одговорили Ћосићу заправо левичари.

Дискриминација би могла да буде и то што је Делта, најзад, добила дозволу за изградњу трговачког центра у Љубљани, али уз услов да изгради спортску дворану и фудбалски стадион. Шта би фалило да смо ми у Србији условили Меркатор изградњом мостова и концертних дворана?

Ханој није у стању да се самостално одупире кинеском притиску на мору. То су на очигледан начин показала догађања из 1988, када је Кинезима пошло за руком да извојују убедљиву војну победу над вијетнамском ратном морнарицом.

Колико је платформа нереална, толико је Ахтисаријев план неправедан јер готово целокупна независност српске заједнице директно зависи или од воље косовских власти или од међународног цивилног представника.

Пошто се иза идеалистичке љуштуре ЛДП-а крије крајње реал-политички садржај, хедонистички стил живота њеног лидера, нешто је сасвим природно. А што се фанатизма тиче (заслепљености извесним убеђењима која се остварују по сваку цену) он неретко постоји и без стварних идеала.

Свет је данас опасније место, јер дугорочни плодови политике Саудијске Арабије и Турске по немуслимане - у Европи пре свега - имају потенцијал да се покажу погубнијим и поразнијим од ма каквих срушених кула.

Кусо и репато се огласило да раскомада својом болесном мржњом једног писца и човека који има својих мана и грешака, али сигурно није геније зла и монструм каквим га представљају.