Близак властима (или макар америчкој амбасади) у Софији, нашао се ту неко ко заиста признаје независност Косова, ко је збуњеним Бугарима објаснио да то што је расписано за Чекуом није права потерница, већ заостатак милошевићевског шовинизма од којих нису још лустриране све институције у Србији.

Треба истаћи да нису сви народи са истим одушевљењем стали у одбрану окупиране Југославије. Неки нису имали симпатија за југословенску идеју и заједништво. Они су после капитулације Краљевске Војске и окупације земље искористили прилику за остварење својих националистичких тежњи.

Ако се новинар суздржава како не би "поткопао шансе" неке странке, онда он више није новинар. Његов посао више није извештавање, него пропаганда. Оног момента кад су пристали да ћуте зарад добра ЛДП, изгубили су сваки професионални кредибилитет.

Добро је што Град Београд уплаћује уметничким удружењима средства за ПИО, али није добро што то са закашњењем ради. Због тога слободни уметници на појединим општинама не могу да овере здравствене књижице.

Необично објашњење државног секретара Хомена, да ће 900.000 долара бити враћено народу запленом имовине стечене криминалом (ПИК Земун), посебна је прича. Народу мора да се врати и новац ПИК Земун-а и 900.000 долара плаћених за одштету Штајнхауерима. То је рачун за прваке.

Нема сумње да ће држава наћи нове извођаче радове своје политике јер ако су бивши комунистички портпарол и бивши четнички ађутант могли преко ноћи да одбаце своје змијске коже и претворе се у љубимце и света и нације.

Изгледа да је у другосрбијанским медијима о Србима и Србији могуће написати највеће гадости, па чак и позивати на "денацификацију" уз помоћ "снајпериста" и "градске гериле", као  и "припрему ослобођења Војводине од српске окупације", а да то никога озбиљно не узнемири.

Садашња влада и преговарачи, међутим, уместо да се и даље држе ових принципа и Резолуције 1244, да се евентуално понуди целом Косову и Метохији у оквиру Србије статус сличан Јужном Тиролу, одрекли су их се и прихваћен је тзв. бриселски споразум.

Да ли је случајно то што пре сваких избора, републичких или локалних, огромна већина прогнозера, на основу оних њихових чувених узорака, најави да ће ЛДП освојити осам, девет, чак и целих десет одсто гласова, а онда на самим изборима ЛДП једва пређе цензус.

Сећамо се Александра Вучића, генсека СРС, демагога, дрског букача, Шешељевог апологете, министра који је добио, практично бесплатно, у власништво, огроман намештен стан док су овде падале бомбе. Сећамо се овог човека који је бахато одбијао да плаћа рачуне Телекому Србије за 15 месеци, вајкајући се малом посланичком платом.