На основу свега, мишљења сам да је агресија НАТО против Срвбије и Црне Горе (СРЈ) 1999. означила почетак „контролисаног“ трећег светског рата „ниског интензитета“ чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. 

Сарадња и кокетирање с криминалом, препознатљива је и интрузивна развојна и стратешка филозофија савремене Црне Горе. Наиме, Шинаватра који је у својој земљи осуђен за корупцију и кога потражује Интерпол, у Црној Гори добија пасош и постаје њен угледни грађанин.

Америчка влада је искористила 9/11 као основу за бескрајне ратове који су исцрпили ресурсе земље и уништили њен углед. Американци су у обавези да причају о 9/11 као муслиманском терористичком нападу.

На истом трагу, недавно је Весна Пешић подигла прашину у јавности експлицитном подршком Дачићу, идући чак дотле да „човека из Житорађе“ егзалтирано пореди са Черчилом и Де Голом?! 

Kао народ смо онемоћали и скоро потпуно изгубили способност самоодбране. Али, никако не бисмо смели да Другој Србији допустимо још један безобразлук: својатање 9. маја, Дана победе. Победе за коју је српски народ, као и за многе раније, положио стотине хиљада живота.

Сви знају, укључујући и Русију и Кину, каква ће то будућност бити. Будућност испуњена страхом, будућност у којој царују банде а обични грађани Либије се плаше за голи живот и опстанак, као што је сада случај у Ираку.

Циљ актуелне владе је, да парафразирамо Вучића, војна неутралност и политичко опредељење за чланство у ЕУ. Изгледа да ни за ову власт та фамозна Европска унија нема алтернативу. Међутим, ниједна од новопримљених држава у ЕУ то није постигла а да претходно није постала чланица НАТО пакта.

Нашло би се у државном буџету пара за раднике „Партизана“ кад их је већ било и има за фоке, жирафе, донације НВО и сличне важније ставке које су јавности остале скривене. Међутим, разлог због којег то држава (односно Влада) не чини је преседан који би се тиме створио.

Прецењивање војске је изазвало узнемиреност у вези са употребом силе, а пошто су за то и други знали, постојала је опасност да се ослаби и америчка безбедност. Права снага Америке, већа од њене војне и економске моћи, њена „мека сила“, њен морални ауторитет, такође је ослабљен.

Односи Србије и Русије развијају се узлазном линијом у енергетици, инфраструктури, инвестицијама, војно-техничкој области, култури. Ипак, могућности ни из далека нису искоришћене. Очигледно је потребно још више обостраних иницијатива.