Не смемо да поновимо грешку претходне власти која је била спремна да изда Косово и националне интересе Србије само ради тамо неког датума. Европска Унија свакако има алтернативу и спољну политику ове земље треба водити веома промишљено и мудро. 

Најмање што се у „дану после“ може учинити за обавештавање грађана Србије су свакодневни јавни извештаји о трошењу новца из свих буџета у које се сливају порези и остали приходи. Сигуран сам да оваква идеја може да се покаже као права мера за заустављање корупције и ненаменско трошење новца грађана Србије.

Како фундаменталн принципи, тако и схватања о себи Немачке и централне Европе се јако разликују. Елите тих других земаља можда воле да себе замишљају као да су на првом месту Европљани – али њихове јавности знају да то није тако.

У таквој атмосфери дошао је и 2. април када је за преговарачки сто засео и Александар Вучић, српска политичка звезда у успону. Резултат осме рунде преговора махом је била одређена албанском непопустљивошћу. Позиције делегације из Приштине нису се измениле у односу на претходну рунду.

Увек заокупљени космичким темама, научници су избројали колико се тачно капљица распрскава при различитим техникама мокрења и закључили да домаћица, иза мушкарца који мокри у седећем положају, мора да очисти тачно 226 капљица мање.

Често се у јавности барата реализом и реалном ситуацијом. Не каже се изричито, али је контекст, да зато «што смо све изгубили», зато што смо се годинама самообмањивали, зато што имамо лош устав.

У Србији не постоји  проблем хомосексулаца и лезбијки. Постоји већинско неразумевање ове, "затуцане Србије", за њихово сексуално опредељење. Нико не оправдава, наравно, насиље над хомосексуалцима. Али, јавност у Србији је тако алармирана, као да се они у Србији само туку.

Министар је изјавио како претње и притисци на српску јавност због њене (оправдане) озлојеђености на низ пресуда донетих у овом суду, „доводе у питање достојанство државе“ и њеног народа. „Србија није банана-република“, изјавио је Љајић, додајући да нико извана нема права да одређује шта у Србији „смемо да кажемо“.

Фашизам и комунизам, два велика покрета настала из I светског рата, и који ће две деценије касније изазвати и II светски рат, једва да су имали корена у шпанском друштву у току година Републике, и нису достигли стварну и битну улогу све док није отпочео Грађански рат.