Америка хоће да доврши посао на Космету. Њој одговара марионетска тзв. држава Космет, слабих институција којом би се лако владало. А наша власт се увукла до гуше у посао са непоузданим западним силама које једно пишу и говоре, а друго раде.

Рат је у ствари започео тако што су федералне трупе запоселе „пограничне државе“, извршиле поморску блокаду свих јужњачких лука и кренуле у офанзиву на Југ. Током прве две године рата, 1861-62, ниједна страна није успела да стекне већу надмоћ.

Америчка штампа констатује да сама по себи, та чињеница, односно поновни долазак Путина у Кремљ, не мора бити негативна, јер је Путин, како се истиче, ,,дао сагласност’’ Медведеву за ресетовање односа са Америком.

И управо је у томе била - и нажалост остала - кључна грешка западне и домаће либералне елите. Ђинђић, са свим својим добрим и лошим особинама, није дошао на власт у једном стабилном демократском поретку, са јаким демократским установама и овешталим демократским правилима игре који би подстицали његове врлине и исправљали његове мане.

Бајден није мењао ставове. Осим нагоре. Уочи и током бомбардовања Србије 1999, био је чак и екстремнији у изјавама о Србима него раније: гостујући код Лерија Кинга на Си-Ен-Ену назвао је српски народ "гомилом неписмених дегенерика, децеубица, кољача и силеџија".

Десетине хиљада доктората написано је на тему генијалности те идеологије, а носиоци тако стечених титула били су професори економије на најпрестижнијим факултетима, гости свих електронских и штампаних медија, како би лично уверавали грађане у ту обману.

Четири године од сусрета са Гадафијем, Никола Саркози се у Бенгазију срдачно ухватио за руке са Дејвидом Камероном и председником либијског Прелазног националног савета, уз коментар да у Либији има “још посла”. Западне и француске компаније се сада спремају.

Недоследност се наставља и у примени Дејтонског споразума, барем када је однос према Међународном суду у Хагу у питању, што ће се на бизаран начин на крају Слободану Милошевићу вратити као бумеранг.

У Србији не постоји  проблем хомосексулаца и лезбијки. Постоји већинско неразумевање ове, "затуцане Србије", за њихово сексуално опредељење. Нико не оправдава, наравно, насиље над хомосексуалцима. Али, јавност у Србији је тако алармирана, као да се они у Србији само туку.

Грађански рат у Либији још није завршен, а Французи и Британци већ почели да преговарају са тзв. Националним Прелазним савјетом о додјели концесија за експлоатацију најбоље и најквалитетније сирове нафте. Неко је нестрпљив?