Пристојност коментара, наравно, никако није смела ићи науштрб отворености; и ту смо ископирали оно што је, верујем, заштитни знак НСПМ-а – да цвета што више коментаторских цветова. Посебно су нам биле драге посете неистомишљеника, било с које стране да су долазили.

Суђење Тимошенковој није само процес против бившег шефа владе која је починила прекршаје у области државне економије. То је, пре свега, озбиљан покушај судске власти Украјине да демонстрира своју независност.

Konačno mi je pao kamen sa srca, i konačno je prekunuta ova agonija. Srbija će konačno moći da se okrene sebi i Evropskoj uniji i svom napretku.

 (Amon Ra, 19. april 2013 17:23)

Када се оцењује данашњица, онда се закључује како, за разлику од некад „нема достојанства“ – иако данас ниједно дете не мора да слуша приче из председниковог детињства и пева песмице о њему, „нема слободе“ – мада нико због испричаног вица не завршава на принудном летовању. 

Активисти сматрају да би војне власти могле да искористе наставак ванредног стања да се обрачунају са популарним дисидентима који се противе војној владавини, а с друге стране, војне власти немају много обзира према људима који су изнели протесте.

На домаћем плану последња фаза бриселских преговора је кореспондирала са најавом Бојана Пајтића да ће Скупштина АП Војводине усвојити Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине. Разни фактори су изнели опречна мишљења.

„Oчајника на рубу памети“ je боље описао Крлежа у својим Глембајевима када његов „јунак“ каже да би још човеком могао бити када би му само неко пружио руку. Верујем да би г. Марић, када би му неко пружио руку, пружио руку Зорану Булатовићу и његовим колегама да поново постану запосленици и власници својих живота.

Када се све сабере и одузме, испада да се политика чији је циљ био да се Турска у геоенергетском смислу наметне као алтернативан и политички прихватљив правац, подржана од САД здушно колико и питању учлањења у Европску унију, нашла пред зидом.

У свему је ипак најбизарније то што, како на старту, тако и током дугог и неизвесног европског путовања, изостају озбиљне јавне дебате шта се конкретно добија, а шта губи укључивањем у ЕУ. Уместо тога, систематски се шири магловита визија о томе како ћемо испуњавајући европске услове "сваки дан у сваком погледу све више напредовати".

По свој прилици, Бајден ће сутра у Приштини рећи све оно што је оћутао данас у Београду, показујући да Америка није „окренула нови лист“, већ се напросто вратила старој, опрезнијој и прагматичнијој политици. Што опет није тако лоше.