Политичка јавност у Републици Српској, како видимо, не прихвата диктат, принуду и политику свршеног чина, ма од кога и ма у чије име долазила. Такви облици комуницирања враћају нас у XIX век и потпуно су непримерени времену у коме живимо.

Што се тиче односа у нашем Државном врху, јасно је да се они никада не могу толико заоштрити да тријумвири почну да се међусобно обрачунавају и у те сукобе увуку и своје присталице. С друге стране, очигледно је и да нису у некој претераној љубави и слози. 

Случајно или не, испоставило се да је све оно што је у програму отварања Универзијаде било подвучено као „студентско“ и „волонтерско“ протекло беспрекорно, уз изванредно много шарма и позитивне енергије.

Једна од главних окосница кампање предводника целе једне Нове генерације у ДС било је залагање да странку мења чланство, а не функционери. "Људи су главни ресурс и највећи капитал ДС, нарочито млади, стручни, школовани и образовани. Њима се не може командовати из центра, они нису спремни да слушају директиве.

Очигледно је да се ова групација привредника-политичара не бави само економским проблемима већ су они и одлучујући фактор у доношењу политичких одлука: састављању постизборних коалиција, одређивању повољног тренутка за одржавање избора, финансирању странака и контроли медија.

Како можемо да се љутимо на Хашки суд што је ослободио Готовину и Харадинаја који су одговорни за страдање наших сународника, када ми трпамо у затворе и осуђујемо властите грађане који су бранили сопствено достојанство, имовину и интегритет.

Није ли наивно веровање да ће просечан српски гласач прогутати визе уместо хлеба и Томислава Николића у европском руху? Изгледа да није – тешко памтимо, лако заборављамо, сужене су нам могућности, а и овде се брзо смркава. 

Каже вицепремијер – у кризи смо због Косова. Много се, каже, крало. Свакакве малверзације и шта ти га ја знам, и сада плаћамо цех лоше косовске политике. За коју није одговоран он, као бивши радикал. Није ни Тадић, како јадан да се снађе с оним лопужама.

Можда је Јеремић заслужио "допунску наставу" код Тадића. Али је и Тадић заслужио да му неко одржи предавање. На тему – како се нешто демантује. Ту нам председник мало кубури са теоријским познавањем материје. А и практичним.

Уколико не дође до споразума, претпостављам да је статус кво најбоље решење за сад, уз појачање заштитних мера и надзор и гаранције и контролу од стране међународне заједнице. Уз то, потребна је широка расправа, а не разговори у четири ока, можда једна конференција о Косову.