Изгледа да Иран има спремне одговоре за све 3 опције. Унаточ дугогодишњим санкцијама Техеран је показао изненађујућу издржљивост и способност да се прилагоди новонасталој ситуацији, тако да је велико питање колико ће нове санкције бити ефикасне.

Председник Републике Борис Тадић изјавио је да Србија, на крају прве деценије 21. века, нема право на јадиковке, већ мора да се понаша прагматично у атмосфери нових глобалних безбедносних и економских односа. 

Да ли неко може да замисли реакцију јавности у Хрватској када би Србија позвала неког из ове државе да сведочи у корист њене контратужбе, тај би вероватно прошао праву голготу. Али у Србији је данас све могуће.

Чак и оно што нам се повремено, преко медија наклоњених властима, сервира као тријумф, у ствари је најчешће безначајан напредак, од којег никакву суштинску корист нећемо имати. После таквих 20 година, ова земља је гладна успеха. Ова нација пати за победама. Овом народу смучила су се посртања.

Држављанство Републике Србије би требало да буде част и обавеза, а не нешто што се узима здраво за готово. Уколико неко себе не доживљава као грађанина Србије, жели да сведочи против њених грађана, или да присуствује свечаности отимања дела њене територије, или да ратује на страни терориста, нема проблема, али ти људи то не би смели да раде са српским пасошем.

И надаћу се. Упорно и тврдоглаво. Све док не чујем неког Рома/Цигу/Џипсија да каже: "Транспарентно ћу да девастирам, ионако сам вулнерабилан. Син неће да аплицира за школу клавира, него по дифолту свира трубу". Кад то доживим, бићу мртав човек.

Што се састава привременог органа тиче, ствари су се поправиле у односу на оно што су медији саопштавали, а саопштавали су на основу онога што им, власт пре свега, дојави. Тако је СПС од почетка био јасан. Саопштили су име свог кандидата за члана привременог органа, који је то и постао. 

И све би, наравно, било већ виђено, нормално, обично и логично, а свако додатно питање сувишно, да се не ради о закону који се бави новцем, и то не било чијим, већ оном који припада грађанима Србије. А када је о новцу реч, године опасног живљења су нас научиле да с том ствари треба бити опрезан.

Врхунац хипокризије и месијанског синдрома који се може препознати у м деловању ове странке дошао је од свог врхунца у речима њеног „принципијелног председника“, који се ни раније није либио да испољи своју склоност ка прагматичном и реалистичком приступу у политици.