Да ли ће снег и хладно време окончати протесте, или ће их преселити у јавне зграде? Колико дуго ће локалне власти, вашингтонске додворице, игнорисати очигледне сигнале да становништво испољава недостатак било каквог поверења у владу?

Русија није толико била љута ради себе саме, али јесте ради  нас. Русија тада, пре три године није могла да утиче на Тадића и његове саветнике, који су се клели у политику “и Европа и Косово“, и то је разумљиво, јер нам је веровала, али је Дачић могао, морао и требао утицати.

Државни руководиоци, они исти које Серж Брамерц постројава због серија на РТС-у и јавних коментара хашких пресуда, сигурно не би смели ни да достављају цигарете Небојши Павковићу, а камоли да му издржавање казне олакшају на неки конкретнији начин.

«Ресетовање» је, за САД, најисплативији начин потчињавања Русије, у оквиру кога се под маском «сарадње» користе капацитети руске државе за интересе САД – баш као што се и у џудоу противникова тежина користи против тог истог противника.

Парадигма политичког деловања, и ове Владе као и претходних, је таква да је она готово и на нивоу теорије искључивала било какву другу могућност осим потписивања оваквог ''споразума''. Српска политичка елита у својој дубокој неспособности, везала је питање сопственог легитимитета за питање придруживања Европској унији.

Претходне генерације су умеле саме да иду у школу, чувају млађу браћу и сестре, али не и ова – њој је речено да је то исувише опасно. Увек су под будним оком одраслих, негде где не може нико да их украде, истуче или увреди. Можда се зато смртно досађују, пате од дебљине или депресије, али, то је, ипак, за њихово добро.

С друге стране, морам и да се упитам – а шта ако ово све и нису наше победе, као што нас убеђују? Шта ћемо ако су Американци променили наступ, али не и карактер и политику. Уколико је то случај, чиме смо онда заслужили Бајденову и Хиларину „благонаклоност“?!

У Замбији је, под великим притиском Енглеске и Француске, друго место у политичкој хијерархији – „добровољно“ предато белцу Гају Скоту. Ово је пример за цео регион – да се власт у афричким државама преда белцима, сматра политиколог Киситор Нгонг.

Јасно је да Бојан Пајтић има већ уиграну поставу оваквих политичких аналитичара и теоретичара војвођанске аутономије који ће бранити његову борбу за поштовање уставне позиције Војводине, без обзира што се она сада ослања на одбрану природног и историјског права грађана Војводине на аутономију. 

Република  Српска, њени законодавни и извршни органи истински су опредељени за дејтонска уставна решења и односе, али се не могу сложити да им се једнострано, без договора и сагласности,  одузима оно што им је Дејтоном гарантовано.