Јасно је да ЛДП није опозициона странка, већ власт. Међутим, ЛДП, ствара медијску, јавну слику да је опозиција. На речима су опозиција, а на делу власт. И то код грађана углавном пролази јер се то спинује, односно, такво лажно стање ствари одговара оним странкама које контролишу медије и које у Влади јесу.

Земље ЕУ имају своје економске интересе на истоку и без преке потребе нису раде да се отворено конфронтирају са Русијом. Није ли онда најбоље, и такорећи „идеално“, да се Јужни ток руши баш у Србији, која је традиционални савезник Русије и која није чланица ЕУ?

Ако се узме у обзир ко је све владао овом земљом у протеклој деценији, просто је невероватно да развалине војних и полицијских објеката и даље заузимају елитне локације у центру српске престонице. Поготово је зачуђујуће то што се развалине налазе у непосредној близини америчке и британске амбасаде.

Делује да је логично сменити политичку фигуру која иза себе има оволико проблематичних момената. Заправо, мислим да политика коју је промовисао Драган Ђилас није ни требала да добије поверење грађана на изборима. Али она јесте добила то поверење и Ђиласова победа у Београду је била убедљива.

Пребацивање групе владајућих политичара на резервне положаје почело је констатацијама о Русији и њеној новој улози у Србији. Потом су несврстани постали важан политички и економски фактор. Кина је само најновији хит. Препоручио бих да посебну пажњу обрате на Бразил.

За овог аустријског најпре државника, а онда и бизнисмена, говори се и како је својевремено лобирао за признавање албанске републике на Косову, а што је, по његовом доласку у нашу земљу, код мене, као типичног Србина Балканца, изазвало и недоумицу и мучнину.

Промена стопе ПДВ-а и пореза на плате не би изазвали колапс (напротив), већ би бројним грађанима и привредницима, заправо, донели извесно олакшање, док би се у државном буџету нашло више новца. А још више новца у буџету би се скупило када би Влада успела да спречи избегавање плаћања ПДВ-а.

Највероватнији циљ новог таласа демонизовања српства, који је започет стављањем знака једнакости између Гаврила Принципа и Осаме бин Ладена, јесте отцепљење Војводине од Србије.

Да су паметни, они који планирају да 31. августа у српској скупштини гласају за предложени Закон о информисању, замислили би се над судбином Валаса Соузе. И судбином свих који су поверовали да их контрола над медијима штити од сваке одговорности. Можда би тако схватили где су погрешили.

Један значајан део наше политичке елите после октобарских промена, неки из наивности, други из личних интереса, а трећи из лакоумности и незнања, био је фасциниран Вашингтоном, Бриселом, Берлином, Лондоном, па и Москвом.