Можда ће брзо доћи време да и љубитељи коза и јараца јавно покажу шта (и кога) воле. Да и они са својим драгим сексуалним партнерима и партнеркама, поносно продефилују градом, док са њима шетају председник републике и владе, министри и амбасадори нама пријатељских земаља, које су нас бомбардовале 1999.

Демократска странка се након великих унутрашњих сукоба оријентисала да буде јасно одређена као једина јасно профилисана опозиција СНС-а и тежњи Александра Вучића и да уведе неку врсту преобраћеничког апсолутизма и све израженијег личног облика владавине.

У данима када Друга Србија грми како је држава попустила пред "хулиганима" и "фашистима" који су хтели да спрече "Параду поноса", лако је пропустити удар на државу који изводи ЈУКОМ. Али, одговор званичних органа на тај гест показаће праву спремност Србије да постане озбиљна држава.

Оно што највише боли је чињеница да му срамоту нуде и скоро све његове вође! Зато је слобода, и сваки сан о њој, по први пут тако далеко. Бираће народ-роб оно што нема, и за чим жуди. Бираће наду да бар мало живи боље.

По министру, изгледа, не може се бити толерантан и бити конзервативан, односно изражавати недопадање у вези геј параде. Да бисте били "истински толерантни", по министру, ви морате да прихватите хомосексуалност, ви морате да пристанете на изједначавање хомосексуалности и хетеросексуалности.

Ма колико за себе мислили да смо еволутивно напредни, борба за власт у нашој врсти одвија се истом жестином. Боримо се за власт некада као животиње – агресијом и физичким обрачуном, а некада цивилизовано – гласањем на изборима. Метод је различит, али је суштина борбе иста: стећи власт. А власт је највећи афродизијак. Стога су мушкарци опседнути њоме.

Због тога што ова власт упорно говори да Србији у овом тренутку избори нису потребни. А кад оваква власт са упорношћу нешто тврди, можемо бити сигурни да ствари стоје потпуно супротно. Због тога што живот не може да чека.

Суштина је јасна и, чини ми се, очигледна. Хоће ли се или неће покушати обједињавање оних који виде да држава срља у провалију и спремни су на сарадњу и компромисе да би се несрећа избегла или ублажила. Или ће се, пак, све утопити у каљузи ирационалности, ината и кратковидог политикантства.

Тај другачији приступ није се заснивао на више новца, увођењи компјутера, поповању о толеранцији, различитости и осталим грађанским врлинама, нити на прилагођавању градива интересовањима сморене деце, већ на простом повратку на "старо", тј. на ред, дисциплину и мукотрпан рад.

Могу да замислим с каквим би еланом Бошко и друштво раскринкавали Вучићева непочинства у Скупштини. Склапање оваквог савеза, дало би шансу да листу појачају и интелектуалци из уводних редова. То би била респектабилна сила у Скупштини. Ниједној власти не би било свеједно да своја недела брани пред таквим збором изузетних личности.