Оно што је ЕУ, али и ММФ морала нерадо да призна пре пар месеци јесте да је економска политика мађарске владе, под диригентском палицом Виктора Орбана, довела до изузетно повољних економских ефеката по економију Мађарске, те је она постала земља која је најбрже изашла из рецесије.

Зато не треба да нас чуди што се већ дуже време јавља велика равнодушност и апатија која уништава наш друштвени и политички живот сводећи га на бесомучно страначко намиривање и све огољенију и бескрупулознију политичку трговину, што ствара све већу апатију и разочараност у нашем друштву.

Земље ЕУ имају своје економске интересе на истоку и без преке потребе нису раде да се отворено конфронтирају са Русијом. Није ли онда најбоље, и такорећи „идеално“, да се Јужни ток руши баш у Србији, која је традиционални савезник Русије и која није чланица ЕУ?

Чак и оно што нам се повремено, преко медија наклоњених властима, сервира као тријумф, у ствари је најчешће безначајан напредак, од којег никакву суштинску корист нећемо имати. После таквих 20 година, ова земља је гладна успеха. Ова нација пати за победама. Овом народу смучила су се посртања.

Делује да је логично сменити политичку фигуру која иза себе има оволико проблематичних момената. Заправо, мислим да политика коју је промовисао Драган Ђилас није ни требала да добије поверење грађана на изборима. Али она јесте добила то поверење и Ђиласова победа у Београду је била убедљива.

И надаћу се. Упорно и тврдоглаво. Све док не чујем неког Рома/Цигу/Џипсија да каже: "Транспарентно ћу да девастирам, ионако сам вулнерабилан. Син неће да аплицира за школу клавира, него по дифолту свира трубу". Кад то доживим, бићу мртав човек.

За овог аустријског најпре државника, а онда и бизнисмена, говори се и како је својевремено лобирао за признавање албанске републике на Косову, а што је, по његовом доласку у нашу земљу, код мене, као типичног Србина Балканца, изазвало и недоумицу и мучнину.

И све би, наравно, било већ виђено, нормално, обично и логично, а свако додатно питање сувишно, да се не ради о закону који се бави новцем, и то не било чијим, већ оном који припада грађанима Србије. А када је о новцу реч, године опасног живљења су нас научиле да с том ствари треба бити опрезан.