„Борба“ као да на тренутке заборавља да пише о „поповима-лоповима“, једном од главних разлога „затуцаности и сељаклука“ презреног „нашег човека“ и заиста верује да се Црква „либерализовала“ према онима који се спремају да пропарадирају Београдом.

У сваком случају, “Косовско питање у фудбалу” пружа доста основа за зебњу, јер је основно је питање: која је сврха ових разговора са Фудбалским савезом Косова и шта на њима уопште треба да се “одлучује” кад је статут УЕФА недвосмислен, а Косово није у Уједињеним нацијама?

Србија ће морати да направи веома једноставан избор између камена темељца и камена око врата. Чињеница да овај избор представља неразрешену дилему у српској јавности само је доказ колико је ситуација у земљи политички сложена

Закључили су да се Србија налази у вазалном положају као у Милошево доба и одлучили да воде неку модерну верзију лукаве Милошеве политике. Ова политика могла би да подразумева покоравање Империји, али истовремено економско, војно и демографско јачање.

Разумели смо поруку коју су нам упутили наредбодавци и извршиоци Ранковог убиства – да се више не окупљамо, јер ће нам се десити исто што и њему. Они нису разумели нашу поруку, јер смо се ипак окупили.

Тзв. Бриселски споразум је сачињен на енглеском језику. Скупштина „Косова“ га је прихватила, а премијер Хашим Тачи се увек позива на његову усаглашеност са Уставом „Републике Косово“. У Србији о овом документу ћуте и Уставни суд и Народна скупштина.

Нити су се САД у међувремену извиниле за погибију десет варваринских цивила. Нити су организовале комеморацију варваринским жртвама. Нити су судиле генералу који је наредио да се на градску славу, Дан Свете тројице, ракетира непосредна близина цркве у Варварину. 

Економска сумрачност се као тамни облак полако распростире широм Европе. Неке од најјачих економија Европе тек сада почињу да се помало успоравају. Друге су већ захваћене великим економским боловима.

Да ми је Шешељ понудио да будем заменик председника странке одбио бих, вероватно се више не бих бавио политиком а много би било теже оборити рејтинг СРС.

"Сексуалне мањине" ових дана оптужују градоначелника Ђиласа да мисли исто што и просечан Београђанин. Не хулиган, не хомофоб, већ обичан, типичан становник српске престонице, који никада није наудио неком хомосексуалцу, нити би то урадио, али би ипак волео да му ћерка у кућу доведе дечка, а син девојку – не обрнуто.