Ко се слаже са овако постављеним питањима слаже се и са тим да се над Србијом надвила озбиљна опасност, и да ове изборе, ма шта мислили о самој природи избора и изборног процеса у оваквом (бес)поретку, треба схватити крајње озбиљно. 

Оно што дилеми око акција даје несвакидашњу специфичну тежину јесте то што је искључива. Јер, овде не могу да се примене традиционални рецепти типа "и Косово и Европа". Не, овде морате да донесете одлуку која искључује једну од две могућности. Не можете узети и 800 евра од брокерске куће и 1.000 евра од државе.

Један високи немачки званичник ми је казао да он даје предност предлогу да се Грчка гурне у директан банкрот. Дакле, ја и не могу другачије схватити предлог да се одложе грчки избори него као намерну провокацију Атине.

Прави је тренутак да се изгласа неповерење Влади Србије. Тако би се она у последњем часу спречила да призна мисију Еулекс, а тако и да призна независност Косова.

Највјероватније да би туризам препун опасности привлачио Хемингвеја, док би се Милер опредијелио за неко мирније мјесто гдје нема фундаменталиста, сјецикеса и силеџија и гдје нема рата ни у траговима.

Нећемо да рушимо владу без јасне визије у име политике са несумњиво погрешном визијом. Нећемо да уместо Мирка Цветковића, неспособног да понуди нове идеје, враћамо у политику Коштуницу, који после тромесечног спавања, поново хоће по старом.

Цена америчке интервенционистичке политике је превисока почевши од Косова па до Сирије јер се таквим интервенцијама не постиже готово ништа осим што се руши стабилна влада уз огроман број цивилних жртава. 

Ако би нас ставили у непријатну ситуацију да морамо да бирамо између ЕУ и Косова, морали бисмо да кажемо "не" било чему што представља кршење нашег демократског поретка.

Јасно је да ЛДП није опозициона странка, већ власт. Међутим, ЛДП, ствара медијску, јавну слику да је опозиција. На речима су опозиција, а на делу власт. И то код грађана углавном пролази јер се то спинује, односно, такво лажно стање ствари одговара оним странкама које контролишу медије и које у Влади јесу.

Уређење привреде Србије по законима најразвијенијих европских држава и ЕУ је добро и пожељно, али неприменљиво и штетно, чак разорно за овакву опљачкану и девастирану привреду и у садашњој фази опоравка.