Веома је индикативно да овај доследни делатник и заступник јавне политике има речи хвале за рад актуелне владе и њено залагање да се не свађамо са државама у региону као што је то радила демократска власт која је учествовала у сатанизацији Црне Горе, јер је однос према грађанима Црне Горе био веома лош.

Избирљив поготово не може да буде неко ко, попут Светислава Басаре, има неуобичајено раскошан коалициони капацитет за једног писца – човек је, у протеклих петнаестак или мало више година, колико моје сећање сеже, био активиста ДСС, ДХСС, ДС и на крају опет ДХСС. 

Плашим се да ће политика и страни утицаји имати превагу над правом и да ће обе стране, и Србија и Хрватска, бити стављене у исту раван ослобађања и осуде. За очекивати је да ће геноцид бити елегантно заобиђен а обе стране оглашене одговорним за ратне злочине и злочине против хуманости.

Са толиким парама, нико се не би смејао сада већ чувеним прогнозама Млађана Динкића како ће нас светска економска криза заобићи. Јер, да ова држава сваке године има две милијарде евра више него што има, криза би нас заиста заобишла.

Тако би некако требала да изгледа Дачићева пјесма. То што је премијер пјевао Кетрин Ештон, од чијег извјештаја зависи путовање Србије у Европу, није уродило очекиваним плодом. Јер Ештонова Дачићу за отпјевану пјесму није залијепила датум на чело.

Јасно је да ЛДП није опозициона странка, већ власт. Међутим, ЛДП, ствара медијску, јавну слику да је опозиција. На речима су опозиција, а на делу власт. И то код грађана углавном пролази јер се то спинује, односно, такво лажно стање ствари одговара оним странкама које контролишу медије и које у Влади јесу.

Системски неуспех регулативе је као пословични ’слон у соби’ када је реч о реформи западног капитализма. Али да ли се проблем односи само на финансијски сектор, или он ипак илуструје дубље грешке западног капитализма?

Да је Босна и Херцеговина дефектна држава потврђује и оцена Дорис Пак да БиХ, иако одлично замишљена, ипак не функционише, каже премијер Републике Српске.

Гледајући у будућност, Белорусија неће имати избора већ да настави путем руске стратегије и ширег препорода што Минску омогућава ограничене опције за добијање подршке од осталих сила. Русија ће стога наставити да интегрише Белорусију како се креће ка стварању Евроазијске уније 2015.