Народ, у потпуности слуђен актуелним дешавањима, гледа у неверици како се врши примопредаја власти, уз пуно међусобних, чак и нескривених смешака и намигивања, па чак и јавних међусобних очијукања у стилу “могли би и заједно да владамо”, уз крајњи закључак “нека, рано је, има времена, следећи пут”!

Избирљив поготово не може да буде неко ко, попут Светислава Басаре, има неуобичајено раскошан коалициони капацитет за једног писца – човек је, у протеклих петнаестак или мало више година, колико моје сећање сеже, био активиста ДСС, ДХСС, ДС и на крају опет ДХСС. 

Нисмо ваљда толико луди и бестидни да Косово прогласимо непотребним баластом или теретом кога треба што пре да се отарасимо, да га што пре дамо својим непријатељима, а да бисмо  почели „да живимо пуним плућима и без обавеза“?!

Са толиким парама, нико се не би смејао сада већ чувеним прогнозама Млађана Динкића како ће нас светска економска криза заобићи. Јер, да ова држава сваке године има две милијарде евра више него што има, криза би нас заиста заобишла.

Да ли су то само чланови Младе Босне (Срби, Хрвати и Муслимани-састав организације није ни Титова историографија оспоравала) били незадовољни у тој идиличној и савршеној царевини, коју многи данас сматрају претечом Европске уније, и првом правом мултиетничком творевином у Европи? Наравно да не!

Јасно је да ЛДП није опозициона странка, већ власт. Међутим, ЛДП, ствара медијску, јавну слику да је опозиција. На речима су опозиција, а на делу власт. И то код грађана углавном пролази јер се то спинује, односно, такво лажно стање ствари одговара оним странкама које контролишу медије и које у Влади јесу.

Нови Стратешки водич за одбрану Обамине администрације представља први корак у прилагођавању Вашингтона крајупериода шездесетогодишње доминације која је почела 1945.

Све досадашње демократске владе су постигле задивљујуће национално јединство око неколико ствари – не треба откривати финансијере партија, нипошто не треба реметити феудалну поделу власти и јавних предузећа и никада не треба успоставити контролу потрошње пара.

У последњем случају, у контексту норми и праксе у међународном праву и међународним односима, политику Кине у сиријском питању ваља посматрати на уму држећи како декларисан пренос тежишта америчког деловања на Пацифик.

Сви они који су противници било каквих разговора са албанским представницима на Косову и Метохији морају да понуде и логички одговор: а ко ће онда да реши тај проблем ако не Срби и Албанци који живе на Косову.