Све је извесније да ће Грађанска платформа Доналда Туска победити и, по први пут у демократској Пољској, иста партија ће управљати земљом у два узастопна мандата.

Тежак пад рејтинга САД у новој Зогбијевој анкети вероватно одражава изневерене наде у Барака Обаму. То је сасвим нормална људска реакција на дволичног непријатеља који изазива чак и веће гнушање него непријатељ који се не претвара.

Недоследност се наставља и у примени Дејтонског споразума, барем када је однос према Међународном суду у Хагу у питању, што ће се на бизаран начин на крају Слободану Милошевићу вратити као бумеранг.

Народ, на коме је, по још увек кориштеним књишким дефиницијама, „суверенитет", побуно се против „немогуће мисије", коју му нуде европски манипулатори и домаћи помоћници - јер то угрожава опстанак „суверена".

На основу свега, мишљења сам да је агресија НАТО против Срвбије и Црне Горе (СРЈ) 1999. означила почетак „контролисаног“ трећег светског рата „ниског интензитета“ чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. 

Да ли неко из општине Косовска Митровица осећа одговорност према породицама настрадалих, да ли ће се бар неко у име општине извинути, ако већ не могу да им дају материјалну сатисфакцију? Докле ће људи страдати док се ми смислимо и одлучимо да им помогнемо?

Онај ко критикује непоштовање нуклеарне енергије од стране Немачке, може да буде жртва „грешке гусенице”; гусеница жали због губитка чауре која је обавија, јер још не уочава лептира чистих енергија у који се управо претвара.

На истом трагу, недавно је Весна Пешић подигла прашину у јавности експлицитном подршком Дачићу, идући чак дотле да „човека из Житорађе“ егзалтирано пореди са Черчилом и Де Голом?!