Јер кад Бојан Пајтић каже да ће скупштина у среду усвојити, без да се то налази на дневном реду, а нити један од посланика не зна садржину Декларације, онда је сасвим извесно да ће се ових дана у Бановини много кафе и киселе попити, у циљу састављања што декларативније декларације у циљу изазивања покрајинске и републичке сикирације.

Чињеница је да у „демократском систему“ влада умањи своје непосредно присуство на медијском простору, али приватизована средства масовног информисања, поготово електронска, углавном доспевају у руке мондијалистички настројених страних медијских магната или домаћих кругова.

Прецењивање војске је изазвало узнемиреност у вези са употребом силе, а пошто су за то и други знали, постојала је опасност да се ослаби и америчка безбедност. Права снага Америке, већа од њене војне и економске моћи, њена „мека сила“, њен морални ауторитет, такође је ослабљен.

Овде је било пуно судбинских момената и преломних тренутака, а Србија је ипак некако преживела све њих, није доживела пропаст која се прогнозирала. И то без иједног пријатеља са запада, који никада и нису били бројни.

Лојд Вебер је схватио да је национална част у питању, те да је земљи потребан квалитетан људски материјал спреман да на подијуму остави крв, сузе и зној. Са чувеним пропагандним слоганом из Првог светског рата „Потребан си својој земљи!“ позвао је британске музичаре да „погину“ на сцени за своју домовину.

Три титанске промене преврнуће исламски свет: снижавање цене рада на Западу, које ће захтевати бегство милиона имиграната; раст цена животних намирница, који ће довести до глади на Истоку, и одумирање световне државе у исламском свету.

Веровање у “Арапско пролеће“ помогло је да се уобличи и политика Европе и Америке у том региону и читавом свету. Ако се покаже да су претпоставке биле недовољне, или чак погрешне, онда ће настати како регионалне, тако и глобалне последице.

Криза. Чаробна реч нашег времена. Дошла је ниоткуда, пореметила вртоглаве кривуље раста и саплела „господу са брда“ на корак од обећаваног и мукотрпно грађеног „бољег сутра“. И стога се алпски форум одвија у донекле туробној атмосфери.

Четвртина грађана Русије није у стању да изнесе оцену о догађајима 1991. године. Релативна већина (41 одсто) сматра да је то просто била једна епизода борбе за власт. Сваки четврти испитаник (25 одсто) сматра да је то био трагичан догађај.

Либијско искуство је изузетно важно због тога, што је у почетку било предвиђено да се Сирија и Либија нападну истовремено. Нису успели, али нико на свету није хтео да заштити Гадафија – сви су поверовали телевизији!