Русија није толико била љута ради себе саме, али јесте ради  нас. Русија тада, пре три године није могла да утиче на Тадића и његове саветнике, који су се клели у политику “и Европа и Косово“, и то је разумљиво, јер нам је веровала, али је Дачић могао, морао и требао утицати.

Рат је у ствари започео тако што су федералне трупе запоселе „пограничне државе“, извршиле поморску блокаду свих јужњачких лука и кренуле у офанзиву на Југ. Током прве две године рата, 1861-62, ниједна страна није успела да стекне већу надмоћ.

Парадигма политичког деловања, и ове Владе као и претходних, је таква да је она готово и на нивоу теорије искључивала било какву другу могућност осим потписивања оваквог ''споразума''. Српска политичка елита у својој дубокој неспособности, везала је питање сопственог легитимитета за питање придруживања Европској унији.

Оно заправо најинтересантније на овом ученом скупу посвећеном планирању развоја српске културе, био је његов језик. Али, притом се треба одлучити да ли смо за "топ-даун" или "ботом-ап" стратегију културног развоја. Само, ко врши "мониторинг" и "евалуацију" онога што на тај начин српској култури чине?

Десетине хиљада доктората написано је на тему генијалности те идеологије, а носиоци тако стечених титула били су професори економије на најпрестижнијим факултетима, гости свих електронских и штампаних медија, како би лично уверавали грађане у ту обману.

Јасно је да Бојан Пајтић има већ уиграну поставу оваквих политичких аналитичара и теоретичара војвођанске аутономије који ће бранити његову борбу за поштовање уставне позиције Војводине, без обзира што се она сада ослања на одбрану природног и историјског права грађана Војводине на аутономију. 

Дискриминација би могла да буде и то што је Делта, најзад, добила дозволу за изградњу трговачког центра у Љубљани, али уз услов да изгради спортску дворану и фудбалски стадион. Шта би фалило да смо ми у Србији условили Меркатор изградњом мостова и концертних дворана?