Док не предамо Косово, не можемо мрднути с места. Косово нас спречава да поправимо зубе и почистимо двориште. А чим га предамо, престаће да прокишњавају операционе сале, а покрадени шахтови ће се сами вратити на своја места.

Предлог НУНС-а је да се оснује Фонд за помоћ медијима. Помоћ би била намењена само медијима који су потпуно приватизовани. Услов за новинаре је отворено дискриминаторски и уцењивачки – новинари заинтересовани за помоћ морају бити чланови НУНС-а.

Активисти сматрају да би војне власти могле да искористе наставак ванредног стања да се обрачунају са популарним дисидентима који се противе војној владавини, а с друге стране, војне власти немају много обзира према људима који су изнели протесте.

Не могах па и данас не могу чудом да се начудим како нову поделу – нову несрећу прихватише „Срби са севера Косова“, и како се „легитимни“ представници „Срба са севера Косова“ олако одрекоше своје браће Срба који живе јужно од Ибра.

Од СОС радњи, које и нису тако лоше, али не и претерано добро решење, до тачкица и народних казана – само је корак. Ако затреба, а избори евентуално буду неизбежни, ево нама тачкица и казана за који месец које куде по Србији.

То су све они, дубоко реакционарни и злобно-опасни, кругови у којима Аплбаум и живи и дише. Оно што он доноси у покрет “Окупирајмо Волстрит“ је злобно и бесно непријатељство према радничкој класи и социјализму.

Али најзанимљивије од свега је недостатак већих реаговања на његову формулацију и помен ,,клечања'', чиме је сам наметнуо поређење са Брантом. Србија ни у једном историјском моменту није личила на Немачку Трећег Рајха, и свако такво поређење је крајње злонамерно, а пристајање на такво поређење је или глупо или политички неписмено.

Ако се, тек примера ради, на РТС једном појави мапа са тзв. државом Косово, то је скандалозно али вероватно је превид, али ако се то још који пут деси у ЕВРОНЕТ-у или некој другој емисији, онда ће нам тешко бити да поверујемо да се не ради о политици власти!

Како фундаменталн принципи, тако и схватања о себи Немачке и централне Европе се јако разликују. Елите тих других земаља можда воле да себе замишљају као да су на првом месту Европљани – али њихове јавности знају да то није тако.