Kрајем децембра ухвати ме неко здравље и Бог зна како би се све то завршило да не стиже спас од  Деда Мраза, оног за нас задуженог а у лику премијера Србије, и његове изјаве да се Следеће године у Србији неће живети боље него у овој!

Амерички патриотизам прати осећање које би се прикладније могло назвати национализмом, иако Американци само изузетно за себе користе ту ознаку. Неименовани национализам на који наилазимо у САД иде скупа са америчком „изузетношћу“.

Односи Србије и Русије развијају се узлазном линијом у енергетици, инфраструктури, инвестицијама, војно-техничкој области, култури. Ипак, могућности ни из далека нису искоришћене. Очигледно је потребно још више обостраних иницијатива. 

Бебе су постале планетарни тренд – почело је са поплавом познатих трудница и мама у Холивуду, прелило се на домаће звездано небо, а преко ТВ-а и таблоида и у народ. Бити мама је модеран, пожељан животни стил, што сигурно утиче на одлуку просечне Српкиње о рађању.

На почетку друге деценије 21. века, они који се противе америчкој хегемонији и злу које избија из Вашингтона ризикују да буду проглашени за "терористе". Ако су амерички грађани, могу бити ликвидирани. Ако су страни лидери, земља им може бити нападнута.

Покушао сам да укажем да се цела ова афера Дачић може посматрати у контексту унутрашњополитичке борбе, распореда снага пред евентуалне предстојеће изборе. Поред ове намене окренуте ка споља, овакве афере имају и улогу рашчишћавања односа и положаја међу кључним делатницима.

Стабилизација је била кључна реч током читавих осамдесетих, јер, признавале су то и власти, у земљи је владала општа економска криза. Рестрикције струје по групама биле су неизбежне сваке зиме. Штампа је била строго контролисана.

Потребно је да људи разумеју динамику која онемогућава покушаје да се исплате дугови. Повериоци знају да је игра при крају. Све што они могу да ураде је да узму што више могу, докле год могу, сами себи исплате бонусе и побегну у своје офшор банкарске центре.

А једино су умови са истанчаним смислом за мучење били у стању да једног од најистакнутијих србомрзаца на Балкану поставе за нашег главног надзорника на путу ка ЕУ. Како је време пролазило, тако је и г. Кацин напредовао. Бивао је министар у неколико наврата, затим је стигао и у ЕУ, у којој је посланик већ више година.

Пошто су за Кремљ односи са Либијом значајни, неупоредиво је корисније да се, из чисто прагматичних разлога, некако нађе заједнички језик са онима који долазе, него тврдоглаво се држати човека који неминовно одлази.