Недвосмислена је чињеница да велики део грађана Србије сматра да не треба прихватити сецесију Косова, а нарочито не његово признање зарад било ког циља и то из државотворних, патриотских, уставобранитељских и сличних разлога.

У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

Када су ствари кренуле наопако? Непосредна криза је извесно криза сувереног дуга, заједничке валуте и других финансијских питања. Али, да ли се садашња криза можда десила зато што је сама европска идеја (у смислу државе благостања), као основа програма, подривена?

То се односи не само на њега већ подједнако на његову деструктивну странку, чија се укупна идеологија своди на разбијање државе као увод у следећу фазу њене пропасти. Програм странке садржан је у њеном називу.

Албанци имају сувереност и недељивост Косова које гарантују трупе НАТО, чије институције и главне чланице листом признају албанску државу. Најзад, Албанци имају и војску. А ми? Шта ми имамо?

Нереди коју су четири дана потресали Британију ће свакако утицати на следеће изборе и будућност земље али, каква год она била, једно је сигурно - време карневала је завршено, а на хоризонту се помаља Левијатан. Томас Хобс је изгледа најбоље разумео своје сународнике.

Тешко је на мапи света пронаћи земљу која је толико дозволила страном фактору да се меша у њене унутрашње послове као што је то данашња Србија. Шта више, својим понашањем то мешање још и подстичемо и мазохистички га примамо. 

Пролази време, ма какве илузије имали у Вашингтону, када је било довољно да амерички амбасадор подвикне нашим политичарима. Пре или касније то ће схватити и они. Зато би било добро да уместо дипломатске охолости, поново буде мало више културе.

Кроз неколико дана, учесници нереда ће се разићи да преброје своју добит, а неколицина отићи ће у затвор. Харамбаше уличних банди мудроваће о томе како су истовремено приграбили и видео-апарате и новинске наслове.

Ништа блажи у својим иступима нису били ни поједини опозициони прваци, који су нападали и јавно претили Милошевићу вешањем на Теразијама, као у доба најжешћих нацистичких погрома против Јевреја.