Прихватајући право албанском народу на уједињење, ја прихваћам и право других на уједињење, у конкретном случају и српском народу. Не бих се уопће чудио, те ћу сматрат за нормално ако би ускоро у Републици Српској у БиХ, одржати референдум и она припојити Србији.

Кад су Руси престали бити задовољавајуће страшило, нашло се „мањих битанги“ (Садам Хусеин), „бандитских држава“ и „злих народа“ (Ирак, Северна Кореја, Срби), а онда је оглашен магловити и никад ни приближно јасно димензионисани „рат против тероризма“...

Штавише, сами економисти и академици често су у рукама приватних интересних група. Корпорације су откриле да новцем могу купити професоре, академска одељења и тинк-танкове, као и новинаре.

Косово не треба да буде спољнополитички приоритет Вашингтона.САД је водила рат против Србије и спонзорисала независно Косово у великој мери да би казнила Београд за његове стварне или измишљене грехе, а не зато што је Косову јемчила статус државности.

Шпијунска афера око које се дигло много прашине, безболно је приведена крају, без штете по било коју страну и, чини се, без икаквих последица по америчко-руске односе. Међутим, да ли је ово заиста и срећан крај за америчке истражне органе?

Територијална трампа је једина варијанта у којој губитак севера може бити сварен у Приштини и на тај начин може обезбедити основу за споразум. Ако Срби наговесте да нису заинтересовани за погодбу, Запад треба да преузме контролу над северним Косовом.

Лицемерно је оправдавати агресију, што је постала национална карактеристика Англосаксонаца, док заиста искрено верују да чине добро тиме што бомбардују Авганистан, цепају Југославију, или намећу свој поредак у Ираку.

У свим догађањима повезаним са нафтом одражава се историја савременог света, преплићу се геополитичке намере и стратешки интереси, конфликти и интриге, економски циљеви и комерцијалне користи.

Тврдити да су Талибани победили Запад значи схватити ствари сасвим наопако. Оно што је у великој мери одржало Талибане, јесте дефетизам НАТО снага. Талибанске вође „искористиле су „дефетистичке“ коментаре запада како би извојевале пропагандну победу“.

Најгори сценарио би могао бити уколико “богати рањени лав” оде у крајност и покуша да силом, можда и војном, крене у заштиту и опоравак свог “оронулог царства моћи”. Економска криза из тридесетих година прошлог века, због неслоге управо најмоћнијих, практично је окончана тек Другим светским ратом.