Апатија и дефетизам грађана Србије толико су се раширили да је „гађење“ и бежање од проблема Косова постало својеврстан тренд, а изјаве типа „мука ми је више од Косова“, које би до 2008. изазвале згражавање и осуду већине људи, сада су постале сасвим легитимне и разумљиве.

Када се све сабере и одузме, испада да се политика чији је циљ био да се Турска у геоенергетском смислу наметне као алтернативан и политички прихватљив правац, подржана од САД здушно колико и питању учлањења у Европску унију, нашла пред зидом.

Зато ово није само акт непотребне и добровољне капитулације, него и једног бесмисленог самопонижења, односно, нека врста велеиздаје. Чин због којег ће ова генерација Срба одгововарати и стидети се и пред прецима и пред потомцима.

Неки западни аналитичари су то већ сажели у закључку да је споразумом из Брисела „извршена реинтеграција севера у уставни и правни поредак Републике Косово“. Текстом из Брисела припадници српског народа постају припадници „српске заједнице“, односно, српске националне мањине и држављани „Републике Косово“.

Угледни британски лист испољава забринутост. Јер, ,,поновно стварање Совјетског Савеза’’ може да стави крст на геополитичке планове запада да дефинитивно укључи Русију и бивше совјетске републике у ареал своје цивилизације.

Инсистирање на фантомском датуму за добијање исто тако фантомских преговора са Бриселом са неизвесним резултатом довољан је показатељ какав курс заузима Влада Србије. Председник Николић је наставио са политиком извињавања бившег председника Тадића и заиста ову власт ништа не разликује од претходне.