У свему је ипак најбизарније то што, како на старту, тако и током дугог и неизвесног европског путовања, изостају озбиљне јавне дебате шта се конкретно добија, а шта губи укључивањем у ЕУ. Уместо тога, систематски се шири магловита визија о томе како ћемо испуњавајући европске услове "сваки дан у сваком погледу све више напредовати".

Тешко је одредити границу између слободе изношења мисли и идеја и говора мржње, али је у сваком случају врло проблематично због тога затражити забрану директних преноса скупштинских седница, и то у ситуацији када преноси постају важно политичко питање.

Вама у Србији: Ви сте прави пријатељи Либије, и ви сте уз мене. Не очајавајте, пацови су окачили заставу само на једну зграду од милион. Ви можете изрезати заставу од зелене тканине, у размери 2:1 – и то је ваша застава, застава народне власти, наде, истине и будућности.

Криза. Чаробна реч нашег времена. Дошла је ниоткуда, пореметила вртоглаве кривуље раста и саплела „господу са брда“ на корак од обећаваног и мукотрпно грађеног „бољег сутра“. И стога се алпски форум одвија у донекле туробној атмосфери.

Прецењивање војске је изазвало узнемиреност у вези са употребом силе, а пошто су за то и други знали, постојала је опасност да се ослаби и америчка безбедност. Права снага Америке, већа од њене војне и економске моћи, њена „мека сила“, њен морални ауторитет, такође је ослабљен.

Све веће продирање Запада и западњаштва на Балкан смањили су хитност да се Србија интегрише у ЕУ – а то значи да путања Београда до чланства у ЕУ, ако се Београд за њу определи – неће бити нимало лака.

Овде је било пуно судбинских момената и преломних тренутака, а Србија је ипак некако преживела све њих, није доживела пропаст која се прогнозирала. И то без иједног пријатеља са запада, који никада и нису били бројни.

Рањени орао је показао да смо кадри да створимо још један добар домаћи поп-културни производ и у томе сасвим успео, не мање него што успевају светски популарни филмови и серије по романима Џејн Остин, сестара Бронте, Данијеле Стил. 

Веровање у “Арапско пролеће“ помогло је да се уобличи и политика Европе и Америке у том региону и читавом свету. Ако се покаже да су претпоставке биле недовољне, или чак погрешне, онда ће настати како регионалне, тако и глобалне последице.

Четвртина грађана Русије није у стању да изнесе оцену о догађајима 1991. године. Релативна већина (41 одсто) сматра да је то просто била једна епизода борбе за власт. Сваки четврти испитаник (25 одсто) сматра да је то био трагичан догађај.