У односима Москве и Вашингтона поново су избиле варнице. Никакви наговештаји о новој етапи односа после доласка Барака Обаме на чело администрације у Вашингтону – бар засад – нису се остварили.

Његови фанатични обожаваоци и следбеници мрзе „митове“, али волшебно воле мит о Ђинђићу. Кад о њему говоре, као да га је само Небо и његово Провиђење међ' нас послало, и као да је страдао као Исус Христос.

У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

Намера овог текста није била да у било којем облику оправдава злочиначки покољ који је учинио Андерс Брејвик, који је за сваку осуду; већ да се схвате узроци таквог понашања и да се схвати чињеница, да медији раде са њим управо оно што је њега и натерало на такву врсту делања.

На време сам схватио да нам међу њима нема Прометеја, нема Лазара и да су у заблуди сви они који данас мисле да следе визију Зорана Ђинђића јер су стали уз оне који су га лично познавали и тврде да „правоверно“ тумаче његову заоставштину.

Албанци имају сувереност и недељивост Косова које гарантују трупе НАТО, чије институције и главне чланице листом признају албанску државу. Најзад, Албанци имају и војску. А ми? Шта ми имамо?

Није било питања из политичког и јавног живота а да га се Никола Милошевић није смео дотаћи, добро изанализирати и представити јавности у пуном светлу. Та црта га је красила до краја живота. Посебну храброст испољио је у критици бољшевичке теорије и праксе.

Прохоров је, изгледа, закључио да му новац није једини циљ и задовољство у животу и одлучио да се опроба и у политици. Бацио је изазов владајућој "Јединственој Русији", обећавајући да ће јој партија чији је он нови лидер бити озбиљан конкурент на парламентарним изборима.

Нарочито је индикативно на који начин се припрема програмска скупштина ДС чији је је основни предложак очигледно био садржан у отвореном писму Драгана Ђиласа, који садржи 15 предлога и пет кључних мера за излазак наше земље из све дубље социјалне и политичке кризе.

Све у свему, у најновијој српској изведби Бекетове драме, италијански Годо је успео да наплати чак и своје кратко присуство, док су домаћи Владимири и Естрагони зауставили производњу старих модела, уклонили стару опрему и испразнили фабричке погоне. Сада следи чекање.