Не кажем да би у том случају Велика Албанија баш стално опструирала ту комуникацију, али повремено сигурно би. Тек да се зна да нам дише за вратом, и да исту контролише. Можда би једном годишње био опљачкан или можда гранатиран неки камион, свеједно.

Реакције на догађаје са спомеником биле су униформне, скоро школски примери уобичајеног деловања невладиног сектора. Ко год се о том догађају огласио, проговорио је скоро идентичном реториком, која је, занимљиво, подсећала на ставове из саопштења Велике Британије. 

За разлику од коректне изјаве француског амбасадора да проблем споменика представља не само искључиво ствар Србије већ да се поред питања његове легалности намеће и констатација да његово присуство оживљава старе тензије, немуште изјаве осталих се могу двојако тумачити.

Предлогом „резолуције о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе (ПИС) на КиМ“ постало је још јасније да „српска“ власт не само де факто, већ и де јуре признаје независност Косова.

Неке одреднице из образложења уз Резолуцију су, најблаже речено, чудне. Ако се КиМ дефинише као аутономија у оквиру Србије, како је могуће да се у тачки „Г“ предвиђа доношење устава АП КиМ. Зар устав није највиши правни акт суверене и независне државе.

Одлазак са власти Бориса Тадића и ДС, формирање владе СНС-СПС-УРС, састанак Дачић-Тачи, ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају и хапшење Мирослава Мишковића представљају догађаје 2012. по избору Уредништва НСПМ.

Питање је само да ли ће црква остати доследна у свом крсташком рату против сексуалне револуције и у својим редовима. Постоји основана сумња да ова пошаст није ендемски везана само за католичко свештенство, већ и да ортодоксни клер није имун ни на порнграфију, нити на бизнис.

Очигледно је да су напади на Добрицу Ћосића нека врста идеолошке иницијације за улазак у круг посвећеника некад агилне друге Србије, а сада новорођене треће Србије.

Све се одвијало по плану. Био сам веза између Младотурака и британске владе, и након револуције вратио се у Истанбул. Све се одвијало по плану. А онда, неочекивано српска војска код Куманова до ногу туче турску! Нема више времена за чекање. Нешто се морало хитно урадити.