Господине Дачићу, као председник Владе и министар унутрашњих послова директно сте одговорни због јавно признате неспособности да обезбедите услове да једна дискриминисана популација конзумира права која су јој загарантована Уставом и Законом.

У историји се ретко указују важне и озбиљне прилике за велика достигнућа, када се прилика пропусти, онда се јављају нови претеденти на освајање моћи и то су као по правилу најближи сарадници оног које веровао да је његова моћ апсолутна и да је нико не може угрозити.

Уколико је теза потенцијалних учесника та да је један од циљева Параде приближавање јавности, показивању колико их има, због чега те јавне личности крију своја права опредељења? Зар није ефектније, и поштеније према свима, прво признати своја опредељења.

Појављује се у пројекту  гомила саговорника, функционера Велике Албаније разних националности, који говоре о томе колико је буџет Косова оштећен оваквом активношћу непослушних Срба и Србије као такве. Шта рећи? Тај и такав буџет јесте оштећен, и ако бог да биће и надаље оштећиван јер је сам то тражио.

Слоган за овогодишњи „Прајд“ („Љубав, вера, нада“) је непристојан и провокативан. Јасно је да ту нема хришћанске понизности већ једино ароганције и бахатости. Активисти се радују гостовању Јелка Кацина који иначе не пропушта прилику да понизи Србију.

Мислим да има основа да се сумња у веродостојност самог сведока на основу детаља које смо могли чути у његовом исказу и који звуче сасвим неуверљиво.

Не треба дозволити да нам којекакве телевизије пресуђују и да на те пресуде пристајемо. Наравно да међу политичарима има врсних криминалаца, али не вјерујем да се присутна на овим просторима међународна заједница заиста против њих бори.

Ово није био први пут да Политика нетранспарентно мења власника. Многи су заборавили како је уопште ВАЦ ушао у ову новинску кућу. Тачно пре десет година немачки новински гигант је постао власник 50 одсто новина Политика.

Са демократским променама дошла је на власт генерација политичара која је имала шансу да промени на боље Србију на унутрашњем и поврати углед на међународном плану.. Да ли је у томе успела? „Резултати“ говоре  и видљиви су и „из авиона“, а грађани су то најбоље осетили на својој кожи.

Кључ целе моје трагедије је што ја себи нисам придавао ни приближно такву важност. Никада нисам имао осећај моћи. Напротив, имао сам осећај велике тегобе за свих тих 10 година које сам провео на РТС као главни уредник и директор.