Однос према Либији у последњих четрдесет година, посебно Велике Британије, Сједињених Држава и Француске, никада није био благонаклон. Штампа и телевизија западних земаља тврде да су либијски агенти обучавали и финансирали терористе широм света.

Јесте, вероватно ће се у догледно време битно променити етничко-расна, структура америчког друштва, али, чини се да је Русија ту у већем проблему, нарочито ако би кренула река имиграната из Кине. Дакле, 3:1 за САД.

Када интервенција почне, оптужбе за амерички империјализам и европски неоколонијализам неће бити далеко. Та отровна атмосфера ће се задржати чак и ако западне силе успеју да се суздрже од копнене интервенције – а што ни у ком случају није извесно.

Релативно брзо се установило да је за видљиво повећан број „азиланата“ у септембру више крива Немачка него балканске земље. Наиме, немачки Савезни уставни суд донео је 18. јула одлуку о повећању социјалних примања за подносиоце захтева за азил.

За еу-скептике ова помало злурада па и цинична изјава је добродошла, али не и за Брисел и Берлин, главне протагонисте очувања и јачања политичке, економске и безбедносне творевине највећег броја европских држава. Но, уследиће, уверен сам, нове изјаве „удварања“ истој тој ЕУ.

Пита ли се ико: ако се тзв. република Косово представља независном, и то без надгледања и контроле примене међународних стандарда, од стране било које међународне организације, због чега за њу као такву, лобира премијер једне њој суседне земље? Од кад је то дозвољено у међународним односима?

Да ли ће ова странка унутрашњу кризу после изгубљених избора да решава козметичким кадровским променама на врху странке или катарзом? Најозбиљнији претедент за трон, градонаћелник Београда не нуди ништа ново сем менаџерских способности и наглашеног макијавелизма и популизма.

Стратешко партнерство не би имало смисла било са којом земљом која је признала независност КИМ док та земља не би повукла одлуку о признавању. Није познато широј јавности да је неко од званичника из предходне власти тражио од било кога страног сагповорника повлачење одлуке о признају независности.

За разлику од Електре, кнегиња Јелисавета се никоме не свети, она не показује нимало мржње, нимало презира према својим прогонитељима и прогонитељима свог оца. 

Упркос упадљивој гласној реторици од стране Француске и В. Британије, било каква реакција од стране ЕУ без одобрења НАТО-а и УН је тешко замислива. На крају крајева, вероватноћа да нека земља ЕУ самостално крене на Либију, зависиће од њених војних капацитета