Сваки режим у било којој арапској држави налазиће се под притиском својих маса. Биће потребно да се негде усмери револуционарни занос да га не поцепа наредна кланица.

 Сада се налазим под ударима највеће војне силе, а мој мали афрички син Обама жели да ме убије, да нашој земљи одузме слободу, да одузме наше бесплатне станове, бесплатно лечење, бесплатно образовање,  и замени их са пљачком у aАмеричком стилу званом „капитализам“

Дешавања око Либије само понављају историјски развој ситуације видљив и у случајевима Ирака и Србије/СР Југославије. Све три земље прошле су исте фазе односа према Западу, од првобитне затегнутости и сукоба до директног рата који је на крају одлучио о њиховој судбини.

Ослобађање Рамуша Харадинаја и његових блиских сарадника више није ни преседан већ званична политика Хашког трибунала и читавог Запада. Поставља се питање да ли Србија треба уопште да следи тзв. европски пут.

Ђилас је умро три мјесеца прије злочина у Сребреници. Дакле, предвидио је злочин. Гледајући учинке јаких ријечи, с једне сране, и Ђиласова предвиђања, с друге, изгледа да је вријеме на Ђиласовој страни, а не на страни Галбрајта, бриселских емисара и западних “експерата” за Балкан.

Да ли су Вас обавестили да је фраза „територијални интегритет Косова“ како је наведено у европској стратегији за проширење била заправо један врста демарша Вама да озбиљно схватите упозорење да је завршено са променом граница на Балкану.

Оваква селективна „правда“ гора је од потпуне неправде јер оном својом праведном страном гаји илузију принципијелне праведности (или бар то покушава), на исти начин као што је полуистина гора од ноторне лажи јер спречава увид у своје наличје, ону другу, лажну страну.

Да ли смо спремни да храбро, одлучно и научно одговоримо на неправде, увреде и понижавања народа коме припадамо? Морамо се тргнути из поспаности и морамо се одупрети систему дискриминације.

Све идеје које су чиниле корпус некадашње демократске опозиције и грађанског отпора у време владавине старог режима немилосрдно су потрошене и обесмишљене и то управо од оних истих политичара који и данас претендују да творе нову опозициону снагу.

Прозивке и препуцавања су нагло престала, можда зато што су схватили да им даља прозивка може нанети само обострану штету, или се ради само о прикупљању снаге за ново изношење прљавог веша.