Obaranje sajtova je posebna tema. Koliko god premijer i njegovi puleni pokušavali da relativizuju tu priču omalovažavanjem sajtova „za koje niko nije čuo“, indikativno je da se radi isključivo o onima koji kritikuju Vučića. 

U želji da „ne sputavaju“ decu, roditelji im uskraćuju neophodno „uljuđivanje“ i ostavljaju ih u poludivljem stanju. A iz tog poludivljeg stanja lako proizilaze i situacije kao što su fizički napadi na sopstvene roditelje.

Kratka hronika „direktnih pregovora“ Beograda i Prištine može se vrlo jednostavno opisati kao „davanje Albancima svega što su tražili“, budući da se Briselski sporazum na kraju sveo na Ahtisarijev plan (koji su Albanci već usvojili kao konstitutivni dokument „Republike Kosovo“)

Operisana od navike da stanovništvu pojašnjava zašto radi to što radi, a ne ono što bi bilo logičnije da radi, vlast u Srbiji žestoko profitira na tome što nema direktnih prenosa procesa pred Međunarodnim sudom pravde.

Čekam da vidim na koji način će da obrazlože moju smenu sa mesta Šefa štaba za vanredne situacije, kada tako nešto uopšte nije moguće po zakonu.

Uspešna borba vlastodržaca u Srbiji za ili protiv teritorijalog integriteta Srbije se nastavlja izjavom da će po donošenju mišljenja MSP tražiti od Generalne skupštine UN tumačenje mišljenja. Potom će od MSP tražiti mišljenje o tumačenju, zatim tumačenje o mišljenju tumačenja i tako dalje.

Iako vladini zvaničnici izriču neodmerene pohvale za svoju organizovanost i način reagovanja u ovoj vanrednoj situaciji, ovde se desio do sada retko viđeni obrt. Upravo je samoorganizovano društvo poguralo državne strukture da najzad počnu da obavljaju svoje funkcije.

Cinici bi lako mogli da postave pitanje ko će uopšte znati da je Sud doneo bilo kakvu odluku. Ko je srpsku javnost "poštedeo" prizora iz procesa oko kojeg Srbija već godinu i po dana gradi kompletnu diplomatsku aktivnost u vezi sa najbitnijim državnim pitanjem, kao i analiza svega što se dešava u tom sporu?

Najvažniji i prvi imperativ jednoj državi je da čuva svoj teritorijalni integritet – to je koncept koji je važniji i od čuvanja zajedničke valute, ili od procesa produbljavanja integracije evropskog kontinenta.