Dobili smo „beli Šengen“ koji će moći da koriste oni kojima su i dosad vize vadile agencije. Da, biće od koristi i onim srećnicima koji su, ostavši bez posla u svojoj zemlji, našli posao u EU. Koristiće ga i naša omladina koja će sad moći da „kulira“ pred evropskim kafićima.

Glavni dobitnik je bila Srbija ili, tačnije rečeno, Srbija je mogla da bude veliki dobitnik da je prihvatila londonsku varijantu plus deo Banata i dalmatinska ostrva, koja su prvobitno bila ponuđena Italiji! Na nesreću Srbije i Srba u celini Srbija to nije prihvatila nego je insistirala na zajedničkoj državi sa Hrvatima i Slovencima.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici. Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine.

Koje su bile pobude šiptarskih boraca za otcepljenje, objasnili su njihovi američki zaštitnici, dok su motivi slovenačkh buntovnika protiv SFRJ ostali nedovoljno rasvetljeni. Ovde bi g. Kacin, takođe, imao šta da ispriča. Treba ga samo pitati.

Vest da ćemo u nekoj od narednih sezona F1 najverovatnije videti i srpski tim zvuči gotovo neverovatno. Samo, čini se da bi  Srbija, kako bi stigla na cilj, ipak morala da uskoro stane u pit stop, kako bi makar zamenila izlizane i istrošene pneumatike!

Naravno da niko od onih koji su se javno skandalizovali nad presudom za pretnje Malagurskom nije imao elementarne doslednosti i poštenja, da hapšenje Ivanovića i Počuče nazove kršenjem slobode govora, koliko god se možda ne slažu sa njegovim tekstom.

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

U priču o kolektivnoj krivici Srba uključili su se mnogi zapadnoevropski i američki analitičari. Najsvežije je obraćanje novinara švedskog radija Gerta Filkinga, koji je Srbe nazvao Brejvicima, psihopatama, svinjama i retardima. Iako je kasnije usledilo izvinjenje, u njegovu odbranu su stali mnogi novinari, političari i organizacije.

U svakom slučaju, malo parče peska po imenu Kuvajt može predstavljati značajnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije, jer ne zaboravimo – to parčence peska leži na izvorima “crnog zlata” oko kojeg su se devedesetih vodile žestoke borbe tokom američke invazije.

Habzburg se lepo prošetao po Beogradu i Novom Sadu, proglašavajuću usput Dačića „vinskim vitezom“, dok mi ujedno i ne znamo da li će biti zvanične državne proslave stogodišnjice Prvog svetskog rata, jer novac za svečanost još nije ni raspoređen.