Ovakvim izjavama samo se produbljuju politički sukobi, pri čemu Stjepan Mesić nastupa kao licemerni pomiritelj i ideolog bosanskog državnog jedinstva. Na sličan način on je branio i celovitost socijalističke Jugoslavije.

Sve je počelo time što ovoga puta ni jedna partija ili pokret nisu samozadovoljno i gordo požurili da baš oni budu prvi koji će uputiti poziv drugima na saradnju. Kako je to ranije bio slučaj, kada su bile manje iskusne i manje pravoslavne, sve partije su žurile da baš one pošalju taj prvi poziv i da ga, neizostavno, objave preko svih novina.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši je izjavio da je 2010. godina presudna u profilisanju jednog novog evropskog regionalnog koncepta i nastajanja nove, dunavske strategije. Tako je Egereši svojim izjavama i postupcima pokazao da mu nije stalo do srpskog identiteta i karaktera AP Vojvodine.

Demokratska stranka se nakon velikih unutrašnjih sukoba orijentisala da bude jasno određena kao jedina jasno profilisana opozicija SNS-a i težnji Aleksandra Vučića i da uvede neku vrstu preobraćeničkog apsolutizma i sve izraženijeg ličnog oblika vladavine.

Kada je doneta odluka da se program zamene produži do kraja godine, time je omogućena “hiperprodukcija” potencijalnih korisnika tog programa. Jasno je da će, kada se ista odluka naprasno povuče, dobar deo kupaca kojima je odobren kredit ostati “kratkih rukava”. Pa sad, ko se snašao, snašao se.

Ono što najviše boli je činjenica da mu sramotu nude i skoro sve njegove vođe! Zato je sloboda, i svaki san o njoj, po prvi put tako daleko. Biraće narod-rob ono što nema, i za čim žudi. Biraće nadu da bar malo živi bolje.

Umesto podrške projektima proizvodnje, uzimaju se krediti za uvoz koji moraju da se vrate od neke proizvodnje i to sa kamatama, a postojeća proizvodnja je manja iz godine u godinu, dok je dug sve veći. Ne može se doveka živeti od kredita MMF-a i članstva u EU.

Ma koliko za sebe mislili da smo evolutivno napredni, borba za vlast u našoj vrsti odvija se istom žestinom. Borimo se za vlast nekada kao životinje – agresijom i fizičkim obračunom, a nekada civilizovano – glasanjem na izborima. Metod je različit, ali je suština borbe ista: steći vlast. A vlast je najveći afrodizijak. Stoga su muškarci opsednuti njome.

Sve u svemu, ta snažna emocija i dobra vibracija koja struji iz reklame i prosečnom srpskom huliganu izmamila bi suzu u uglu oka i želju da se uhvati za ruke sa tim mladim, odvažnim i neumornim mladim Evropljanima. Dirljivo, da se čovek naježi.

Suština je jasna i, čini mi se, očigledna. Hoće li se ili neće pokušati objedinjavanje onih koji vide da država srlja u provaliju i spremni su na saradnju i kompromise da bi se nesreća izbegla ili ublažila. Ili će se, pak, sve utopiti u kaljuzi iracionalnosti, inata i kratkovidog politikantstva.