Dok je izvođena „Marseljeza“, beogradska publika zviždala je Kušneru, Širaku, Sarkoziju, Leviju... a ne Anriju, Anjelki i Riberiju. Ko to ne razume, verovatno misli i da bismo sada Nikolu Žigića i pola „Marakane“ morali da isporučimo Hagu.

Ustupci Srbije u Briselskom sporazumu mogu se različito ocenjivati (od kompromisa do kapitulacije), ali jedno je nesporno: Srbija je, iako sa zadocnjenjem, između Kosova i EU, izabrala EU.

Priča ukazuje na duboki sukob oko imenovanja vrednosti, koji će odlučiti „kome će se carstvu prikloniti“ Evropa – uskogrudoj, ksenofobičnoj i netrpeljivoj „beskonačnosti sitnih razlika“, ili širokom, šarolikom i na kulturnom dijalogu zasnovanom prostoru?

Da stvar bude gora, država fantastično dobro podržava poverioce; bilo da su to banke, javna preduzeća, ili pak ona sama, bez iole obzira da li su dugovi građana posledica zelenašenja tih istih poverilaca, ili prosto nediscipline građana. Organizovani su čitavi timovi uterivača dugova, koje finije nazivamo izvršiteljima.

Zbog čega je mnogim srpskim medijima zanimljivija eventualna neskromnost srpskih vladika, nego eventualno nepoštenje srpskih političara, verovatno je najvažnija dilema "krhke srpske demokratije", kako haotičnom stanju u državi već predugo tepamo.

Deo Srbije – Kosovo i Metohija - je okupiran, a drugi, veći deo je u poluvazalnom položaju. To je ta stvarnost. Stvarnost je, takođe, razume se da agresija NATO pakta, niti je mogla, niti je rešila bilo kakav problem na Balkanu. Četrnaest godina posle, Balkan je jednako nestabilan.

Ne, to nikako ne možemo dozvoliti, da naša zlata padnu u depresiju. Nema para? Ma, ne može da nema! "Da bih ispunila želje svog sina moraću da uzmem kredit", ispoveda se jedna mama, čije dete, bar dok majka uspeva da žonglira ratama i otplatama, može da se nada kakvoj-takvoj psihičkoj stabilnosti.

SFRJ odavno ne postoji, dok su se države koje su je nasledile utrkivale koja će pre odbaciti tekovine partizanske pobede i komunizma. U slepilu antikomunističke histerije namerno ili slučajno nije se razmišljalo da će jednog dana doći na red i preispitivanje međunarodnih ugovora koje je potpisala bivša država.

Ono što dilemi oko akcija daje nesvakidašnju specifičnu težinu jeste to što je isključiva. Jer, ovde ne mogu da se primene tradicionalni recepti tipa "i Kosovo i Evropa". Ne, ovde morate da donesete odluku koja isključuje jednu od dve mogućnosti. Ne možete uzeti i 800 evra od brokerske kuće i 1.000 evra od države.

Što se tiče odnosa u našem Državnom vrhu, jasno je da se oni nikada ne mogu toliko zaoštriti da trijumviri počnu da se međusobno obračunavaju i u te sukobe uvuku i svoje pristalice. S druge strane, očigledno je i da nisu u nekoj preteranoj ljubavi i slozi.