Економска сумрачност се као тамни облак полако распростире широм Европе. Неке од најјачих економија Европе тек сада почињу да се помало успоравају. Друге су већ захваћене великим економским боловима.

Да је Босна и Херцеговина дефектна држава потврђује и оцена Дорис Пак да БиХ, иако одлично замишљена, ипак не функционише, каже премијер Републике Српске.

Да сам члан неке од оних НВО вероватно бих у овим догађајима видео још један доказ геноцидности у Срба, јер ако су пси такви, по командној одговорности су и људи такви, пошто је пас најбољи човеков пријатељ, па макар тај човек био и Србин.

Садашња влада и преговарачи, међутим, уместо да се и даље држе ових принципа и Резолуције 1244, да се евентуално понуди целом Косову и Метохији у оквиру Србије статус сличан Јужном Тиролу, одрекли су их се и прихваћен је тзв. бриселски споразум.

Садашње опструкције Клуба Бошњака потврђују да је у Српској могуће на све законе и одлуке Народне скупштине РС ставити вето. Зато би било неопходно да се јасно утврди и прецизира шта је то витални национални интерес.

Сећамо се Александра Вучића, генсека СРС, демагога, дрског букача, Шешељевог апологете, министра који је добио, практично бесплатно, у власништво, огроман намештен стан док су овде падале бомбе. Сећамо се овог човека који је бахато одбијао да плаћа рачуне Телекому Србије за 15 месеци, вајкајући се малом посланичком платом.

Хашка мерила би налагала да оптужница против оберст Клајна буде дигнута већ сад и да немачка влада буде изложена међународној изолацији, па чак и санкцијама, докле год је оберст Клајн на слободи. То су хашка мерила која подржавају све немачке владе када је реч о суђењу официрима који нису немачки.

У Вучићевом случају је очито дошло до неке врста позитивне повратне спреге у којој му је моћ коју је вешто стекао током прошлогодишњег постизборног расплета помогла да значајно повећа личну популарност, а онда је та популарност постала додатни елемент у једначини моћи – што му додатно повећава популарност – и тако у круг. 

Док је извођена „Марсељеза“, београдска публика звиждала је Кушнеру, Шираку, Саркозију, Левију... а не Анрију, Ањелки и Риберију. Ко то не разуме, вероватно мисли и да бисмо сада Николу Жигића и пола „Маракане“ морали да испоручимо Хагу.

Са Медведевим нису успели, он је покопао наде либерала. Погледајте како су се сада на њега окомили. А шта, он се променио? Не, него није хтео да блати Путина. Клан је одлучио да пође другим путем: да стави карте на народ, на његово негодовање и протесте и организује ,,народну револуцију’’ против Путина.