За талибане две ствари су једнаке. Као прво, они се боре за своју домовину и то у својој домовини. Американци се боре за своју домовину у смислу да се боре против тероризма, али та борба након одређеног времена постаје апстракција.

Енергетски споразум с Русијом, аранжман са ММФ-ом, Фијат у Крагујевцу и раскинута концесија налазе се на листи десет најважнијих догађаја у економији Србије у 2008. години, по избору агенције Бета.

Друго, до отказивања „посете“ Хрвата је дошло јер наводно полиција није сигурна да ли им може гарантовати безбедност?! У овој земљи полиција годинама уназад не може да гарантује безбедност ни сама себи јер не ради по закону, него по вољи политичара.

Историјски, освајање апсолутне власти на предстојећим изборима омогућиће демонтажу Устава, а то је по многима и главни мотив њиховог расписивања. Никаквог другог логичног разлога нема. Власт је и сада довољно централизована; и сада је у могућности да сасвим комотно влада, реконструише се, дограђује, награђује.

Значи – нема више заљубљених принцеза, храбрих витезова и осталих пропагандних сценарија због којих индоктринирани клинци израстају у окореле хетеросексуалце склоне да хомосексуалност сматрају за не тако „магичну и специјалну“.

После годину и по дана њихове власти у Србији се живи још горе и никакво решење за економски и социјални опоравак није нам понуђено. Актуелни режим влада искључиво медијима, тајним службама и лажним обећањима, и тако намерава да опстане на власти.

Из овог саопштења може се закључити да су ухапшени поново доказали своју довитљивост, јер су, поред тога што су фарбали камење,у свом злочиначком науму пришивали и фантомке на дуксеве, тако се припремајући за рушење демократског поретка и српске „социјално одговорне Владе“.

О цензури и аутоцензури у традиционалним медијима не треба пуно трошити речи. Данас је неслобода медија далеко израженија него у Милошевићево време јер нема опозиционих гласила који су тада жестоко критиковали режим, попут Наше Борбе, Демократије, Српске речи, Погледа, Б92, НТВ СТБ или Радио Индекса.

Интересантан је још један парадокс, организације као што су Пешчаник и остале које се диче залагањем за одбрану људских права, дијалога и толеранције тако олако захтевају забрањивање других политичких организација.

Време је да православни србски националисти, који смисао свог постојања и борбе виде у истинољубивом и једнодушном служењу Богу и својим ближњима, развију стег светосавске саборности, са крилатицом: „Да се обожимо, сложимо и умножимо“!