Уместо подршке пројектима производње, узимају се кредити за увоз који морају да се врате од неке производње и то са каматама, а постојећа производња је мања из године у годину, док је дуг све већи. Не може се довека живети од кредита ММФ-а и чланства у ЕУ.

И видеће бирачи, да зелена ливада и корита нису њихова, и да никада нису ни била, нити пак требала бити. Видеће и да су прелепе штале, фарме и замкови, били уствари само обриси будућих кланица за њих! Али то није оно најгоре што очекује стада и крда бирача у Србији.

Све у свему, та снажна емоција и добра вибрација која струји из рекламе и просечном српском хулигану измамила би сузу у углу ока и жељу да се ухвати за руке са тим младим, одважним и неуморним младим Европљанима. Дирљиво, да се човек најежи.

Познајете ме и познајете Двери већ 15 година. За то време никада Вас нисмо слагали, ни преварили, нити издали. Никада нисмо изневерили своје принципе нити одустали од борбе за живот Србије. Зато се сада обраћам свима онима који су од 1990. године на изборима увек гласали патриотски.

Турски и српски председник су извршили симболично помирење српских и турских жртава, одајући им пошту у европском региону Војводини. Изненађује превид власти у Србији која је пропустила да тај чин обави у европском региону Ниш, код Ћеле куле.

На овим изборима, изгледа, и политичари су свесни колико смо у дубиози и колико ни леп осмех, ни искрено испричана лаж не вреде, па на плакатима готово нико не сме да нас погледа у очи. А, и шта има ту да се гледамо, и онако је све јасно – и ко ће бити, а и како ће нама (обичним људима) бити.

Има ли у Србији већих и пречих преступника од Владана Лукића, којима би државни тужилац требао да се бави, или је оптужени својим чињењем сублимирао сав организовани криминал, корупцију у врху власти и хулиганство?!

Грађани Србије размишљају о сиромаштву, беспарици, бахатости, о искљученој струји, деци која не могу да иду на екскурзију и повлаче се у себе, о породицама које се просто распадају и недостатку самопоштовања и неопходне вере у будућност..., а овдашња власт, трља Аладинову чаробну лампу и прича о некаквом „Београду на води“.

Ако се у деловима Србије ван Војводине традиционално не негују европске вредности - које се онда вредности „традиционално негују“ у Београду или Крушевцу? Ако то нису европске, јесу ли то онда азијске, афричке или можда аустралијанско-абориџинске?

У овој кампањи сам свашта чуо о себи. Нисам ни име својих противника поменуо до пре неколико дана. Само сам једну ствар рекао - Мене вређајте колико хоћете, радите шта хоћете, али да урушавате Србију и њену стабилност, то вам не дам и то вам нећу дозволити. Никада.