Одговор је јасан, иако је исто тако јасно да је немогуће забранити га, као што је немогуће унапред знати ко ће да га злоупотреби. И баш због тога, опасно је давати оружје било коме. Пре неколико дана,у исто време кад и у Иванчи, у САД су се десила два случаја са оружјем.

Ако се узме у обзир ко је све владао овом земљом у протеклој деценији, просто је невероватно да развалине војних и полицијских објеката и даље заузимају елитне локације у центру српске престонице. Поготово је зачуђујуће то што се развалине налазе у непосредној близини америчке и британске амбасаде.

У свему је ипак најбизарније то што, како на старту, тако и током дугог и неизвесног европског путовања, изостају озбиљне јавне дебате шта се конкретно добија, а шта губи укључивањем у ЕУ. Уместо тога, систематски се шири магловита визија о томе како ћемо испуњавајући европске услове "сваки дан у сваком погледу све више напредовати".

Пребацивање групе владајућих политичара на резервне положаје почело је констатацијама о Русији и њеној новој улози у Србији. Потом су несврстани постали важан политички и економски фактор. Кина је само најновији хит. Препоручио бих да посебну пажњу обрате на Бразил.

Не смемо да поновимо грешку претходне власти која је била спремна да изда Косово и националне интересе Србије само ради тамо неког датума. Европска Унија свакако има алтернативу и спољну политику ове земље треба водити веома промишљено и мудро. 

Промена стопе ПДВ-а и пореза на плате не би изазвали колапс (напротив), већ би бројним грађанима и привредницима, заправо, донели извесно олакшање, док би се у државном буџету нашло више новца. А још више новца у буџету би се скупило када би Влада успела да спречи избегавање плаћања ПДВ-а.

Јер кад Бојан Пајтић каже да ће скупштина у среду усвојити, без да се то налази на дневном реду, а нити један од посланика не зна садржину Декларације, онда је сасвим извесно да ће се ових дана у Бановини много кафе и киселе попити, у циљу састављања што декларативније декларације у циљу изазивања покрајинске и републичке сикирације.

Да су паметни, они који планирају да 31. августа у српској скупштини гласају за предложени Закон о информисању, замислили би се над судбином Валаса Соузе. И судбином свих који су поверовали да их контрола над медијима штити од сваке одговорности. Можда би тако схватили где су погрешили.

У таквој атмосфери дошао је и 2. април када је за преговарачки сто засео и Александар Вучић, српска политичка звезда у успону. Резултат осме рунде преговора махом је била одређена албанском непопустљивошћу. Позиције делегације из Приштине нису се измениле у односу на претходну рунду.

Трговина утицајем је, на пример, ако тренер неког спортског клуба изабере у први тим играча који то није заслужио, и тиме обезбеди да се тај играч боље прода, а самим тим и већу зараду за менаџера, спортски клуб и/или самог играча.