Уколико милитантне исламистичке групе стоје иза напада 05. јуна и уколико је иста група одговорна за напад 22. маја онда је вероватно да ће појачати своје нападе када америчке дипломате и ИЦРЦ не испуне захтеве који се наводе у претњама.

Живот се у Србији полако, али сигурно претвара у велики ријалити-шоу. Као да неки Велики брат, намерно и системски, у свима нама уништава последње остатке морала и животног смисла. Испирају нам мозгове, на силу нас терају да прихватимо неприхватљиво.

Панета је негирао да Сједињене Државе покушавају да поврате равнотежу потпуно на рачун Кине. Уместо тога он се фокусирао на значај који ће Азија имати у савременом добу у коме су амерички интереси тесно повезани са глобалном економијом.

Да ли је бивши шеф српске тајне полиције био главни амерички човек у Београду, како тврди Л.А. тајмс, или су његово име и поверљиви документ ЦИА из 2004. године искоришћени за обрачун Вашингтона са Београдом?

Рогановићка је, уз то, „Културни додатак“ претворила у илустровани каталог мишљења и интервјуа Биљане Србљановић, Владимира Арсенијавића, Марка Видојковић и осталих уметничких ведета Друге Србије. Тако се он данас претворио само у ћирилично издање Хелсиншке повеље или Пешчаника.

 (Suki)

Vučiću, ako ovo sa NIS-om sprovedeš GLASAĆU ZA TEBE DO KRAJA ŽIVOTA! (do sada nisam)

Остаје да видимо да ли Кацин у Београд долази само да подели пацке “неодговорним“српским политичарима који дају неумерене изјаве или ће у плану његове посете бити и понека ћушка српској власти.

Резултат гласања на Главном одбору јасно указује да „реформе“ у ДС треба да предложе и изнесу управо они представници страначке олигархије који се упорно противе основном принципу демократије – непосредним изборима на којима учествују сви чланови странке и принципу један члан један глас.

Правила у таквим ситуацијама забрањују још нешто, а не само приказивање "Мућки". Рецимо, вређање особе (или особа) због чије је смрти и проглашена национална жалост – то би, барем по логици ствари, морало да повлачи законску одговорност.

Србији је потребан минимум поштења, визије, плана и једиснтва. Ми немамо могућности да се разбацујемо. То што Вучић каже „причекајте крај године па да видимо“ – од тога нема ништа! Боље би било да каже „причекајте крај мог мандата“, јер без четири године реформи и трпљења нама нема спаса.